После Ђердапа „1“ и „2“, чека се тројка

Кладово – До 2015. године, по завршетку обнове агрегата прве ђердапске електране код Кладова, производња струје на „Ђердапу 1“ и „Ђердапу 2“, предвиђено је, усталиће се на седам до осам милијарди киловата годишње. А ако би био изграђен и „Ђердап 3“, будућа највећа реверзибилна електрана у Европи, о чему се одавно говори, Србија би своје киловате са Дунава могла и да дуплира. Истина, још је неизвесно када би се, и како, у изузетно скуп подухват кренуло, али је извесно да би се он исплатио, и да би Србија његовом реализацијом доминирала тржиштем струје на Балкану и у источној Европи.

Ђердапско подручје би, дакле, са три електране за дужи временски период обезбедило знатно више исплативе струје. Без ризика од евентуалних земљотресних хаварија и, што је најважније, трајно – из обновљивог природног ресурса. Дунавска вода се, једноставно, не може потрошити, а успорило би се и раубовање наших рудника угља.

У разговорима у Кладову поводом скорашњег пуштања у рад првог обновљеног агрегата на „Ђердапу 1“ (од укупно шест), Драган Станковић, директор ПД ХЕ „Ђердап“, говорио је новинарима и о „Ђердапу 3“. Много је, вели, још непознаница у вези с његовом градњом, али не би било згорега да се већ крене са иновирањем старих пројеката и замисли у складу са новим околностима. Истиче и да је посебно неопходно да се о овом подухвату разговара с нашим суседима Румунима. Не у смислу што би то био нови заједнички подухват, као у градњи „Ђердапа 1“ и Ђердапа 2“, већ о томе колико би градња нашег „Ђердапа 3“ утицала на рад постојећих заједничких дунавских електрана у Ђердапу.

Станковић напомиње да у време велике светске економске кризе било ко тешко може да издвоји од четири до шест милијарди евра да би саградио „Ђердап 3“, снаге 2400 мегавата. Али, могу се, већ сада, припремати пројекти и разговарати са Румунима и потенцијалним стратешким партнерима. А интересовање су до сада исказали Немци, Кинези, Руси и Норвежани.

„Ђердап 3“, који би био саграђен на простору између Доњег Милановца и Голупца, био би врло моћна и атрактивна реверзибилна електрана. Увећао би укупну снагу ђердапских електрана са 1254 на 4086 мегавата. Ево и рачунице. Започетом великом обновом „Ђердап 1“ би своју снагу увећао на 1254 мегавата, а томе се додаје и 432 мегавата „Ђердапа 2“ и још 2400 мегавата будућег „Ђердапа 3“. Са већом снагом агрегата дуплирали би се и киловати у овом и наредном веку. Реверзибилни „Ђердап 3“ укључивао би се у производњу само у шпицевима највећих потреба и највеће потрошње, затим у најхладнијим зимским данима или у време великих суша и хаварија на нашим и околним европским електранама. Тада би његова струја имала и посебно добру цену. А до тада би она „дремала“ у акумулацијама ове електране.

Према пројекту београдског „Енергопројекта“ из 1973. године, „Ђердап 3“ градио би се на локацијама Песача, Бродица и Железнички поток, тамо где би била и будућа акумулациона језера, која би се пунила водом из Дунава. Градило би се фазно. У првој фази била би изграђена два агрегата снаге по 300 мегавата, у другој би електрана добила још 1200, а у трећој и „појачање“ од 600 мегавата. Изградња сваке од ове три фазе, како је замишљено 1973. године, трајала би од четири до пет година, а тада је израчунато и да би у прву фазу требало уложити 250 милиона долара. Данас се, међутим, процењује да би цео подухват стајао између четири и шест милијарди евра.

Али, и поред „застрашујуће“ цене подухвата, од њега се неће одустати. За сада највише храбри Меморандум о разумевању ЕПС-а и немачке компаније RWE о заједничком истраживању, као и могућој изградњи реверзибилне електране „Ђердап 3“ и још једне електране на Великој Морави.

Наши стручњаци сада процењују да би за комплетирање документације о градњи било потребно најмање две године. Говори се да би будућа електрана могла имати четири агрегата снаге по 600 мегавата. Још се, међутим, не зна да ли се одустало од замисли да један од агрегата „Ђердапа 3“ ради на нуклеарни погон.

Али, директор Станковић упорно понавља да је најбитније да се „не угрози пословно партнерство са Румунијом“. И због тога што и наш сусед наговештава изградњу сличне електране са његове стране Дунава.

А Дунав у Ђердапу има обиље воде која дугорочно нуди драгоцене киловате. И нама, и Румунима и Европи.