Пред Гуглом нема самоцензуре

Рекламу добијате према речима које претражујете на Гуглу Фото ГуглКада је на Фејсбуку променила статус из „сингл” у „верена”, Ивана В. је била засута рекламама златарских радњи са сликама бурми. После неколико месеци је „окачила” слике са свадбе и бурме су нестале, а стигли су огласи за аутомобиле „форд” и егзотичне туристичке дестинације. Помисао да знају превише о њој изазвала је језу, али не и жељу да затвори свој „досије” у компанији Марка Закерберга.

Савршени „стелт апарат” за дигитални надзор прати и анализира понашање корисника и добијени профил затим користи да пласира рекламу. Ако су циљна група мушкарци од 18 до 24 године који имају бубуљице, најлакше их је, речено језиком маркетинга, таргетирати преко кључних речи, јер они вероватно укуцавају за претрагу речи попут „бубуљице” или „проблеми с теном”. Наплаћивање се врши по клику, што овај вид оглашавања чини сасвим мерљивом инвестицијом.

– Информације које Гугл има о сваком кориснику врло су детаљне. Он на основу ваших претрага има врло прецизну слику о вашим интересовањима, детаљнију него што имају људи у окружењу, јер кад су „један на један” с Гуглом, људи немају самоцензуру – каже Бојан Рендулић, директор агенције „Фастбриџ” која се бави оглашавањем на Интернету.

Ако је до сада Гугл знао све о нама, Фејсбук сигурно зна још много више, јер његових 600 милиона корисника несебично дели податке о себи. Са Фејсбуком је проналажење „мете” још лакше, јер он располаже и информацијама о геолокацији, годишту, полу и интересовањима.

– Фејсбук дели информације које има, али без имена и презимена.На пример, један клијент има ланац продавница по Београду и Новом Саду и занимају га само жене од 18 до 35 година из тих градова које интересују мода, музика и ноћни живот. Од почетна два милиона корисника Фејсбука у Србији циљна група се своди на 50.000 или 60.000 и само ће се њима приказати тај оглас – објашњава наш саговорник.

Са становишта компанија, пласирају нам се само релевантне рекламе, па тако тинејџерка неће добити оглас за мушку козметику, осим ако не тражи поклон за неког, па на Гуглу укуца „афтершејв”. Из перспективе корисника, и Фејсбук и Гугл знају више о нама него што нам прија.

– Уколико заиста хоћете да задржите све информације за себе и да их не делите ни на који начин, онда Интернет није медиј за вас. Ипак, главне опасности не леже на страни медија као таквог, већ су то други корисници који могу имати лоше намере – закључује Рендулић.

Ј. Каваја

-----------------------------------------------------------

Кључне речи коштају неколико евра

– Иде лето и сад су скупе речи везане за летовање и туристичке понуде. Такође, скупља реч је телевизор него миксер, јер ће трговац више зарадити од скупљег производа. Цене варирају од два евроцента за речи које немају конкуренцију до неколико евра по клику ако је реч о интернет-продавницама које продају скупље ствари – каже Бојан Рендулић.