Српско оружје „пуца” на Нигерију и Анголу

Политички преврати у северној Африци стопирали су неке од извозних послова српске одбрамбене индустрије, али министар одбране Драган Шутановац каже да се често у виду урбаних легенди у јавности прича о тржиштима на којима је продавано оружје још из доба маршала Тита.

– Желели смо да те легенде претворимо у стварност – напомиње Шутановац, коментаришући уврежено мишљење да је Србија у претходним годинама имала високо развијене војно-економске односе са земљама северне Африке. Али то је било доста симболично у односу на давна времена Југославије која је снабдевала своје несврстане пријатеље оружјем и војном опремом.

О покушају оживљавања те легенде, почетком године, писао је лондонски „Економист”, наводећи да је мета српске војне индустрије, чији се раст поредио са експлозијом наших тенисера, управо – север Африке.

Међутим, фронтални пробој српског оружја заустављен је, бар за сада, одласком дуговечних лидера Египта и Туниса у старо гвожђе, док је отпор још увек жилавог Гадафија одложио можда највећи посао: изградњу велике либијске војне болнице, пандану нашој ВМА, вредној око пола милијарде долара.

Једна од тих легенди је да је протеклих неколико година Србија уговорила са Либијом послове вредније од милијарду долара. Било је и претходних година послова са Триполијем, али они нису били велике вредности, као у време када је Либија била стални и проверени клијент СФРЈ. Реч је махом о ремонту војних авиона „галеб”, затим послова везаних за школовање официра, а двадесет либијских пилота је требало да поново дође на обуку и тренира на српским ваздухопловима.

– Тек смо последње две године покренули пројекте које би требало или су резултирали уговорима од више стотина милиона долара, од којих је један у вредности од 400 милиона долара потписан и ступио на снагу, а други, болница у Либији, свакако ће бити одложен на једно време – указује министар који је пре неколико дана изразио жаљење што ова војномедицинска инвестиција није започета.

Шутановац подсећа да се често у виду сличних урбаних легенди распреда и о другим светским тржиштима на којима је наша индустрија извозила за време Тита, али се ретко прича, и то тек у последње време, да смо успели да наплатимо своју робу.

– За разлику од раније, када је наша земља остајала ускраћена за наплату извоза, данас се сви уговори реализују и комплетно наплаћују – прецизира министар.

Та носталгична меморија, о којој говори Шутановац, постоји у јавности и није увек заснована на реалним показатељима. Напротив, врло често је, усред потребе да се манипулише информацијама, пласирана као – одлични послови, који су имали лошу реализацију.

Министарство одбране ипак није одустало од пласмана наоружања на овај континент. Делегација Министарства одбране управо се вратила из Египта, где Србија покушава да заузме добре стартне позиције у преговорима са новим властима. Током посете, усаглашен је и потписан План билатералне војне сарадње за 2011. годину између Mинистарства одбране и Арапске Републике Египат.

Ипак, права мета овога пута су земље подсахарске Африке, попут Нигерије и Анголе. Министар Драган Шутановац пакује кофере и планира да посети ове државе, како би утро пут офанзивној извозној стратегији одбрамбене индустрије. Српски званичници који траже нова тржишта, не беже од тога да обнављају контакте остварене у данима хладног рата, када је Југославија била лидер Покрета несврстаних. Према ранијој изјави Шутановца, Ангола показује велико интересовање за реконструкцију војне авио-базе, али и за изградњу војне болнице и фабрике наоружања, што може да буде највеће тржиште у 2011. години.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------
Американци дувају у леђа нашој војној индустрији

Права истина о наплаћеном извозу је следећа: Према речима министра Шутановца, у протеклих четири године, од извоза у Ирак наплаћено је 300 милиона долара, затим следе САД са 85 милиона долара, Авганистан са 29 милиона, Белгија са 25 милиона.

Из прегледа наплаћених уговора на основу извоза наоружања, уочљиво је да САД дува у ветар српској војној индустрији, јер клијенти које контролишу Сједињене Државе, попут нових власти у Ираку и Авганистану, купују српско наоружање.