Живот у минусу и на почек

Да ли Србија излази из кризе или не, мало значи четрдесетогодишњој Јелени А. Како живи, каже, најбоље зна по томе што је раније успевала да цео месец прегура у плусу, а сада, већ 20. пређе црвену линију и склизне у минус. Уз помоћ чекова издржала је Ускрс, Први мај и славу, али када средином лета почек стигне на наплату, следи нова главобоља.

Због пада стандарда, поскупљења и беспарице, Јелена А. постала је типичан пример српског потрошача који живи у минусу и пазари на почек. То потврђују и тржишни такмаци. У зависности од трговинског ланца, учешће чекова у плаћању креће се од два-три, па до 20 процената. Што је продавница већа и што се више купује, потрошачи излаз налазе у исписивању чекова.

– У нашим продајним објектима 10 одсто потрошача плаћа чековима, 23 картицама, а остали готовином. У „Максију” готовином и картицама плаћа готово 95 одсто купаца, док у „Темпо” центрима сваки шести потрошач користи чекове и могућност одложеног плаћања. У току викенда њихов број се увећава – кажу у „Делта максију”, док је Милорад Мишковић, директор „СОС маркета”, недавно рекао да у продавницама за социјално угрожене чекови у промету учествују чак између 18 и 20 одсто!

Живот на почек потврђује и статистика, па подаци агенције за истраживање тржишта ГФК показују да су у јануару 2010. године потрошачи у Србији исписали мање од 600.000 чекова, а у децембру је тај број прешао 835.000. То је увећање од готово 40 одсто, а ваља подсетити и да је 2008. године тек око пет одсто робе широке потрошње куповано на одложено. У току 2009. године та цифра порасла је на осам одсто.

А правило – што већа продавница, то више чекова, потврђују и други трговци.

– Чекови се више користе у супермаркетима, а картице у мањим објектима – рекли су у „Универекспорту”.

Момир Лазић, заменик генералног директора „Аман” трговина, које имају 47 продавница у граду, каже да се плаћање чековима повећава викендом.

– Код нас је учешће чекова од 1,8 до два одсто и нема великог повећања из једноставног разлога што банке имају рестриктивну политику по питању издавања чекова клијентима. Константно се повећава плаћање картицама и оне сада чине око осам одсто укупног промета. Али, битно је напоменути да се плаћа углавном кредитним картицама које практично замењују чекове – објаснио је Лазић.

Да плаћање на почек не посустаје, показује и то што су се трговцима прехрамбених производа придружили и продавци намештаја, техничке робе, беле технике и туристичке агенције, док купцима то и те како одговара – у трговинским ланцима приликом плаћања чековима не повећавају цене, док куповином на одложено кредитним картицама банкама плаћају папрене камате.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Обавештење, па камата на почек

Купци су приметили да док код трговаца прехрамбеним производима немају додатних трошкова уколико одлуче да испишу чек и рачун плате за два, три или четири месеца, продавци беле технике, техничке робе и намештаја често одлуче да рачун увећају за два до десет процената.

Та камата је потпуно легитимна, објаснили су у Министарству пољопривреде и трговине, али је нужно да потрошач буде обавештен о плаћању камате, односно неке накнаде за погодност одложеног плаћања.

-----------------------------------------------------------

На одложено из нужде

Економисти и организације за заштиту потрошача саветују купце да би требало да буду пажљивији и да се не задужују олако. Подсећају да се више неће десити да инфлација обезвреди цифру са чека. Економисти истичу и да је трговце нужда, а не симпатија према купцима натерала да се окрену продаји на одложено. Они пристајући на плаћање чековима заправо кредитирају потрошаче јер трговац често мора да плати држави ПДВ или робу добављачима пре него што чекови грађана доспеју на наплату.

-----------------------------------------------------------

Цене увећане 14 одсто

Потрошачке цене биле су у априлу 14,1 одсто веће него пре 12 месеци, показују подаци Градског завода за информатику и статистику. Највише су поскупели храна и безалкохолна пића и то 19,6 одсто, а следе дуван и алкохолна пића чије су цене, у просеку, веће 18,4 одсто.

Становање, вода, електрична енергија, гас и горива скупљи су 15,7 процената.