Држава „уштедела” на најбољим студентима

Суботица – Држава је заборавила 200 најбољих студената друге године мастер студија на Економском факултету у Суботици и није предвидела квоту за оне који ће бити уписани на терет буџета. Због тога свако од њих треба да уплати око 80.000 динара да би могао да овери летњи семестар и заврши петогодишње студије.

– Нама је обећано да ћемо бити ослобођени плаћања школарине, али прошле седмице на сајту факултета је објављено да морамо да је платимо. Због тога смо се одлучили на протесте, али пошто смо малобројни, свесни смо да наше окупљање не би изазвало неки ефекат, и једини начин нам је да се обратимо медијима – објашњава нам Ирина Басарић, студент друге године мастер студија са просеком оцена 9,25. Ирина је основне студије завршила са просечном оценом 9,5, добитник је стипендије војвођанског Фонда за младе таленте, али све то није довољно за олакшице у плаћању школарине и од ње се очекује да на рачун факултета попуни уплатницу у износу од 80.000 динара. Ирина каже да је плаћања школарине ослобођено само 23 њених колега са просечном оценом 9,8 који су добили награде факултета.

Професор др Јелена Бировљев, продекан за докторске студије Економског факултета у Суботици, за „Политику“ објашњава како се догодило да читава једна генерација забуном или превидом „испадне“ из квоте којом Министарство просвете одређује број буџетских студената.

– Ми смо пријавили студије по моделу три плус две године, док економски факултети у Београду, Крагујевцу и Нишу раде по програму четири плус једна година. Министарство просвете нам је одобрило уписне квоте за студенте на буџету за три године основних и само за једну годину мастер студија, управо по угледу на већину економских факултета у Србији, иако је наш програм био другачији – каже професорка Бировљев.

Тако је држава у случају суботичког Економског факултета заборавила да одреди колико ће студената друге године мастера бити на буџету, и тако „уштедела“ трошак за њих.

– За најбоље студенте смо одлучили да сносимо трошкове студирања и реч је о њих 23 са просеком оцена изнад девет, за које смо издвојили 2,5 милиона динара. Покушавали смо и даље да нађемо решење и крајем прошле године склопили смо тројни споразум са Универзитетом у Новом Саду и покрајинским Секретаријатом за науку и технолошки развој по коме ће и они учествовати у финансирању студената са добрим просеком, а начињен је и план како ћемо сносити те трошкове – истиче професорка Бировљев.

По том договору студенти са просеком оцена изнад 9 ослобађају се школарине, онима са просеком између 8,5 и 9 школарина би била умањена за 55 одсто, студентима са просеком нижим од 8,5 умаљује се за 10 одсто. Тако би Универзитет и Покрајина требало за најбоље студенте да издвоје 8,9 милиона динара у школској 2010/2011. години, а Економски факултет укупно 4,1 милион динара. Професорка Бировљев објашњава да је споразум поштован у новембру и децембру прошле године, али да су проблеми настали ове године.

– До сада смо послали пет писама и Универзитету и покрајинском секретаријату да их подсетимо на наш договор, али без успеха. Међутим, не одустајемо и настављамо да тражимо решење за наше студенте – каже професорка Бировљев. Како би се у будућности избегле овакве ситуације, факултет је спремио програм реакредитације којим у новој школској години предвиђа рад по програму четири плус једна година, и очекује одлуку Комисије за акредитацију факултета.

Студенти су ипак разочарани оваквом ситуацијом.

– Ми смо пионири „Болоње”, друга генерација која ради по том програму, који предвиђа много више учења и рада. Нико од нас није пренео ни једну годину, сви смо били одговорни и дисциплиновани студенти, већина нас је са добрим просеком, а сада смо дошли у ситуацију да се питамо да ли је уопште требало да завршавамо мастер и да ли смо потребни држави када нас овако омаловажава – пита се Ирина Басарић.

Александра Исаков