Банке почеле да спасавају дужнике

Банке су почеле да презадуженим грађанима „бацају” појас за спасавање, тачније да репрограмирају задужења онако како је то још у фебруару препоручила Влада Србије.

Повластицу да добију период мировања отплате дуга до две године имају право да траже они који су у претходном периоду остали без посла и они којима су, према банкарским критеријумима, кредити оптеретили зараду више него раније па им је потребно да своја задужења растерете.

Дужници који су остали без посла могу да у двогодишњем периоду не плаћају ни камату ни главницу, али ће им након истека грејс периода камата бити придодата главници. Они који су презадужени у периоду мировања отплате дуга плаћају само камату.

У Комерцијалној банци, као и у Сосијете женерал банци одобрени су и први захтеви. Многе банке још нису почеле с репрограмом дуга, а то правдају тиме да још своје компјутерске програме нису прилагодиле овом, у суштини, новом моделу кредитирања грађана.

У Сосијете женерал банци стотинак ових захтева је већ одобрено. Мирослав Ребић, члан Извршног одбора банке каже да су по покретању иницијативе владе омогућили грађанима који отежано отплаћују своја задужења да одложе плаћање главнице кроз кредите са грејс периодом до 24 месеца. Током грејс периода, клијенти плаћају камату, а са отплатом главнице настављају по његовом истеку. 

– Од покретања иницијативе до средине маја, банка је примила готово 150 захтева за рефинансирање задужења по основу кредита, кредитних картица и дозвољеног минуса с грејс периодом од 24 месеца или реструктурирање задужења без грејс периода, уз промену динамике или рока отплате. Захтеве подносе грађани код којих је већ забележено кашњење, али у великој мери и клијенти који нису још каснили са отплатом рата, али због финансијске ситуације отежано плаћају рате, па желе да себи олакшају ситуацију, што и јесте био основни циљ ових мера каже Ребић.

Репрограм се, иначе, односи на кредите чији је рок отплате дужи од годину дана, а услове за репрограм испуњава око 328.000 готовинских ненаменских кредита, 72.000 потрошачких, 13.000 кредита за адаптацију, 68.000 стамбених и 16.000 пољопривредних зајмова.

Олакшице не могу да добију корисници субвенционисаних готовинских и потрошачких кредита, оних код којих је већ уговорен период мировања отплате дуга или они кредити који су већ репрограмирани или рефинансирани.

У склопу мера за помоћ презадуженим грађанима Народна банка Србије је променила начин утврђивања степена кредитне

задужености дужника и то тако да се рачуна однос укупних месечних кредитних обавеза дужника и његових редовних нето месечних прихода умањених за вредност минималне потрошачке корпе за првог одраслог члана домаћинства према последњим објављеним подацима Републичког завода за статистику. Вредност минималне потрошачке корпе за првог одраслог члана домаћинства је, према последњим статистичким подацима 12.646 динара. Ова мера ступа на снагу крајем јуна.

То, практично, значи да грађани могу више да се задуже него према досадашњим критеријумима који су били до 40, односно 60 одсто зараде и то зависно од тога да ли се ради о стамбеном или другим кредитима и да ли је зарада везана за динар или не. За банке, међутим, нови критеријум није обавезан за примену и оне ће, као и до сада код сваког случаја узимања кредита процењивати способност клијента да се задужи. То потврђују и у Сосијете женерал банци.

– Мера НБС која се односи на критеријуме за дефинисање дозвољеног оптерећења зараде физичких лица по основу коришћења банкарских производа није ступила на снагу, па банке још увек разматрају моделе њене примене. Што се тиче Сосијете женерал банке, од тренутка када је омогућено грађанима да се задужују до 40 одсто зараде, односно до 60 одсто за кориснике стамбених кредита, банка није аутоматски одобравала задуживање до тог износа, већ је узимала у обзир целокупну финансијску ситуацију клијента. Исте критеријуме применићемо и сада, омогућивши додатна задуживања клијентима чија примања и трошкови живота то дозвољавају, кажу у банци.

Ј. Рабреновић