Уцењује ли Динкић владајући блок

То што је Млађан Динкић најавио да посланици његове странке неће гласати „ни за шта друго” ако се њихови законски предлози о децентрализацији не нађу на првој јунској седници парламента, није никаква уцена, тврде за „Политику” у Уједињеним регионима Србије. У владајућем блоку, како кажу у УРС-у, већ постоји консензус око тога да закони из европске агенде, а међу њима и они о децентрализацији, имају апсолутни приоритет и зато су уверени да ће се закони које предлажу наћи на ванредној седници, управо онако како то и траже. Такав став о важности ових закона им је, кажу, потврдио и председник Демократске странке Борис Тадић у више разговора које је имао са лидером УРС-а Млађаном Динкићем.

„Парламент мора да се ангажује како би сви закони из европске агенде били усвојени до краја године да би Србија добила кандидатуру. Европски закони, а међу њима и они који се односе на децентрализацију имају апсолутни приоритет и такав став су заузели и Борис Тадић и Ивица Дачић и зато не може да се говори о Динкићевој уцени”, кажу у УРС-у.

На питање шта уколико ипак њихови законски предлози не буду стављени на дневни ред по хитном поступку и да ли то значи да ће владајући блок остати без њихових гласова, а тиме и без већине код усвајања других европских закона, у УРС-у нису желели да дају конкретан одговор. „Не желимо да говоримо о томе шта би било кад би било. У овом тренутку постоји договор на нивоу коалиције да ови закони иду на дневни ред”, кажу у УРС-у и подсећају да је и Венсан Дежер, шеф мисије ЕУ у Србији, рекао да је децентрализација европска вредност и да Србија не може да напредује док не спроведе децентрализацију.

Уколико не буде све ишло по плану, владајућа коалиција би заиста могла да се нађе у проблему јер никаква математика не би могла да јој омогући да без гласова Г 17 плус има потребну већину за изгласавање закона који стижу на дневни ред у јуну. Владајући блок би евентуално могао да рачуна на подршку Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића и гласове мањинских странака, али све у свему не би могао да сакупи више од 122 гласа. Тешко да би у оваквој ситуацији владајућа коалиција могла да рачуна на ускакање Српске напредне странке, Српске радикалне странке или Демократске странке Србије.

Уколико се власт нађе у оваквој ситуацији, Динкић би, како каже Александра Јерков, посланица Лиге социјалдемократа Војводине и заменица шефа посланичке групе ЗЕС-а у парламенту, морао да одговара људима који су гласали за ту листу.

„Подсећам да је он на изборној листи која се зове За европску Србију и не би имало смисла да стопира усвајање европских закона због неког закона који још не постоји. Уосталом, мене чуди такав изненадни интерес Млађана Динкића за децентрализацију и то да се она спроведе баш на начин на који је он наумио. Док је био министар он је предлагао изузетно централистичке законе и на свакој функцији на којој је био од 2000. године спроводио искључиво централизацију и не видим са којим легитимитетом доводи у питање европске интеграције и усвајање закона у скупштини”, каже Александра Јерков.

Законске предлоге о децентрализацији, према речима Сузане Грубјешић, заменице шефа посланичке групе УРС, до сада је својим потписима подржало готово пола милиона грађана. Јуче су петицију УРС-а о децентрализацији Србије потписали и посланици Српског покрета обнове. Завршна конвенција о децентрализацији биће одржана у недељу, а у понедељак, 30. маја, законске предлоге УРС ће предати у Скупштини Србије

Ј. Церовина