Ucenjuje li Dinkić vladajući blok

To što je Mlađan Dinkić najavio da poslanici njegove stranke neće glasati „ni za šta drugo” ako se njihovi zakonski predlozi o decentralizaciji ne nađu na prvoj junskoj sednici parlamenta, nije nikakva ucena, tvrde za „Politiku” u Ujedinjenim regionima Srbije. U vladajućem bloku, kako kažu u URS-u, već postoji konsenzus oko toga da zakoni iz evropske agende, a među njima i oni o decentralizaciji, imaju apsolutni prioritet i zato su uvereni da će se zakoni koje predlažu naći na vanrednoj sednici, upravo onako kako to i traže. Takav stav o važnosti ovih zakona im je, kažu, potvrdio i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić u više razgovora koje je imao sa liderom URS-a Mlađanom Dinkićem.

„Parlament mora da se angažuje kako bi svi zakoni iz evropske agende bili usvojeni do kraja godine da bi Srbija dobila kandidaturu. Evropski zakoni, a među njima i oni koji se odnose na decentralizaciju imaju apsolutni prioritet i takav stav su zauzeli i Boris Tadić i Ivica Dačić i zato ne može da se govori o Dinkićevoj uceni”, kažu u URS-u.

Na pitanje šta ukoliko ipak njihovi zakonski predlozi ne budu stavljeni na dnevni red po hitnom postupku i da li to znači da će vladajući blok ostati bez njihovih glasova, a time i bez većine kod usvajanja drugih evropskih zakona, u URS-u nisu želeli da daju konkretan odgovor. „Ne želimo da govorimo o tome šta bi bilo kad bi bilo. U ovom trenutku postoji dogovor na nivou koalicije da ovi zakoni idu na dnevni red”, kažu u URS-u i podsećaju da je i Vensan Dežer, šef misije EU u Srbiji, rekao da je decentralizacija evropska vrednost i da Srbija ne može da napreduje dok ne sprovede decentralizaciju.

Ukoliko ne bude sve išlo po planu, vladajuća koalicija bi zaista mogla da se nađe u problemu jer nikakva matematika ne bi mogla da joj omogući da bez glasova G 17 plus ima potrebnu većinu za izglasavanje zakona koji stižu na dnevni red u junu. Vladajući blok bi eventualno mogao da računa na podršku Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića i glasove manjinskih stranaka, ali sve u svemu ne bi mogao da sakupi više od 122 glasa. Teško da bi u ovakvoj situaciji vladajuća koalicija mogla da računa na uskakanje Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke ili Demokratske stranke Srbije.

Ukoliko se vlast nađe u ovakvoj situaciji, Dinkić bi, kako kaže Aleksandra Jerkov, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i zamenica šefa poslaničke grupe ZES-a u parlamentu, morao da odgovara ljudima koji su glasali za tu listu.

„Podsećam da je on na izbornoj listi koja se zove Za evropsku Srbiju i ne bi imalo smisla da stopira usvajanje evropskih zakona zbog nekog zakona koji još ne postoji. Uostalom, mene čudi takav iznenadni interes Mlađana Dinkića za decentralizaciju i to da se ona sprovede baš na način na koji je on naumio. Dok je bio ministar on je predlagao izuzetno centralističke zakone i na svakoj funkciji na kojoj je bio od 2000. godine sprovodio isključivo centralizaciju i ne vidim sa kojim legitimitetom dovodi u pitanje evropske integracije i usvajanje zakona u skupštini”, kaže Aleksandra Jerkov.

Zakonske predloge o decentralizaciji, prema rečima Suzane Grubješić, zamenice šefa poslaničke grupe URS, do sada je svojim potpisima podržalo gotovo pola miliona građana. Juče su peticiju URS-a o decentralizaciji Srbije potpisali i poslanici Srpskog pokreta obnove. Završna konvencija o decentralizaciji biće održana u nedelju, a u ponedeljak, 30. maja, zakonske predloge URS će predati u Skupštini Srbije

J. Cerovina