Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потомци Клефиша траже "Јухор"

Потомци Клефиша траже "Јухор"
И на данашњим рекламама "Јухор експорта" налази се Клефишев пропагандни плакат Вила у Јагодини у којој је некад живео Теодор Клефиш са породицом и данас се наслања на "њихову" некадашњу фабрику (Фото А. Добросављевић)

ЈАГОДИНА – Последњег дана пре истека рока за подношење захтева за повраћај конфисковане имовине, јагодинској Агенцији "Конто", власника Војкана Николића, из Италије је достављена документација и овлашћење за заступање породице Клефиш у даљем поступку до повраћаја имовине који се, уз пољопривредно земљиште, директно односи и на власништво над Фабриком за производњу салама и сухомеснатих производа у Јагодини, која је данас као Месна индустрија "Јухор експорт" у власништву холдинга "Делта М", уз опаску да ова фирма већ више од десет година послује на сасвим новој локацији, и да су из "старог", а сада спорног "Јухора", одавно исељени сви производни погони ове савремене месне индустрије. Међутим, не чекајући правни расплет овог спора у новинама је недавно освануо оглас ове месне индустрије о продаји локације "стари Јухор".

Клефиши су немачког порекла, али су у Јагодину 1901. године дошли из Италије, као њени држављани. У поморавски град први је стигао Пијетро Клефиш који је добио концесију за производњу и извоз јаја и живине, да би његов син Теодор започео производњу кобасица и салама по рецептури италијанских мајстора, а овдашњи хроничари бележе да је после двадесетак година више од половине тих врхунских производа, са брендом "Клефиш" завршавало на европском тржишту.

Клефишова фирма конфискована је и национализована после Другог светског рата и априла 1946. године регистрована као државна фабрика саламе и сухомеснате робе. Теодора Клефиша је тада као народног непријатеља партизански суд осудио на смрт, али је захваљујући италијанском држављанству избегао погубљење. Овај предратни индустријалац и хуманиста, који је у Јагодини био изузетно поштован, бивајући на суду крив само што је "окорели капиталиста и сарадник окупатора", умро је 1960. године у месту Пондемоне у Италији у коме данас живи његова унука седамдесетчетворогодишња Регина, која је и иницирала покретање захтева за повраћај конфисковане имовине.

Војкан Николић, власник Агенције "Конто", судски вештак за финансије коме је Регина Клефиш поверила заступање, каже да ће потомци Теодора Клефиша бити веома упорни у захтеву и да му је породични адвокат ове италијанске фамилије најавио и захтев за обештећење којим ће бити обухваћена и надокнада за некоришћење одузетих индустријских постројења, спомињући и Међународни суд у Стразбуру.

У међувремену, Николић је из уредних катастарских књига, са подацима из 1939. прикупио доказе о власништву Клефиша над непокретностима које нису само "стари Јухор" са 6.500 квадрата на атрактивном градском грађевинском земљишту, него и 70 хектара земље углавном у атару оближњег села Доње Штипље у коме је Клефиш мештанима изградио и православну цркву. У овом селу поседовао је и осам великих објеката за тов стоке.

На питање какав је даљи поступак по захтеву Регине Клефиш за повраћај конфисковане имовине њеног деде Теодора, Николић одговара:

– прикупио сам све релевантне доказе о њиховом тадашњем власништву и следи агенцијска процена те вредности, која по садашњим проценама вреди отприлике 1,7 милиона евра, а затим доказивање наследног права. Све ће се то обавити пред нашим судовима, а, према мојим проценама, све би требало да се оконча до краја наредне године.

– До сада све је рађено на основу закона о пријављивању конфисковане имовине, а држава би требало да донесе детаљно уређен законски акт о повраћају тако одузете имовине њиховим правним власницима. У конкретном случају, ако се све заврши како треба по мог клијента, у шта не сумњам, она ће одлучити шта ће са том имовином, али може се претпоставити да ће је, с обзиром на њене године, понудити на продају – закључује Николић, који је премијеру Коштуници, ресорним министрима и "Делти" поднео захтев за спречавање продаје ове имовине до доношења предметног законског акта.

Иначе, у прописаном року у Србији је поднето око 70 хиљада оваквих захтева. Примера ради, само у Параћину заведено је више стотина захтева, а углавном се односе на повраћај власништва над зградама, пословним и производним објектима у центру града. Међу њима свакако доминирају потомци породице Теокаревић која је у овом граду, између осталог, поседовала и светски познату Фабрику штофова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.