Потомци Клефиша траже "Јухор"

ЈАГОДИНА – Последњег дана пре истека рока за подношење захтева за повраћај конфисковане имовине, јагодинској Агенцији "Конто", власника Војкана Николића, из Италије је достављена документација и овлашћење за заступање породице Клефиш у даљем поступку до повраћаја имовине који се, уз пољопривредно земљиште, директно односи и на власништво над Фабриком за производњу салама и сухомеснатих производа у Јагодини, која је данас као Месна индустрија "Јухор експорт" у власништву холдинга "Делта М", уз опаску да ова фирма већ више од десет година послује на сасвим новој локацији, и да су из "старог", а сада спорног "Јухора", одавно исељени сви производни погони ове савремене месне индустрије. Међутим, не чекајући правни расплет овог спора у новинама је недавно освануо оглас ове месне индустрије о продаји локације "стари Јухор".

Клефиши су немачког порекла, али су у Јагодину 1901. године дошли из Италије, као њени држављани. У поморавски град први је стигао Пијетро Клефиш који је добио концесију за производњу и извоз јаја и живине, да би његов син Теодор започео производњу кобасица и салама по рецептури италијанских мајстора, а овдашњи хроничари бележе да је после двадесетак година више од половине тих врхунских производа, са брендом "Клефиш" завршавало на европском тржишту.

Клефишова фирма конфискована је и национализована после Другог светског рата и априла 1946. године регистрована као државна фабрика саламе и сухомеснате робе. Теодора Клефиша је тада као народног непријатеља партизански суд осудио на смрт, али је захваљујући италијанском држављанству избегао погубљење. Овај предратни индустријалац и хуманиста, који је у Јагодини био изузетно поштован, бивајући на суду крив само што је "окорели капиталиста и сарадник окупатора", умро је 1960. године у месту Пондемоне у Италији у коме данас живи његова унука седамдесетчетворогодишња Регина, која је и иницирала покретање захтева за повраћај конфисковане имовине.

Војкан Николић, власник Агенције "Конто", судски вештак за финансије коме је Регина Клефиш поверила заступање, каже да ће потомци Теодора Клефиша бити веома упорни у захтеву и да му је породични адвокат ове италијанске фамилије најавио и захтев за обештећење којим ће бити обухваћена и надокнада за некоришћење одузетих индустријских постројења, спомињући и Међународни суд у Стразбуру.

У међувремену, Николић је из уредних катастарских књига, са подацима из 1939. прикупио доказе о власништву Клефиша над непокретностима које нису само "стари Јухор" са 6.500 квадрата на атрактивном градском грађевинском земљишту, него и 70 хектара земље углавном у атару оближњег села Доње Штипље у коме је Клефиш мештанима изградио и православну цркву. У овом селу поседовао је и осам великих објеката за тов стоке.

На питање какав је даљи поступак по захтеву Регине Клефиш за повраћај конфисковане имовине њеног деде Теодора, Николић одговара:

– прикупио сам све релевантне доказе о њиховом тадашњем власништву и следи агенцијска процена те вредности, која по садашњим проценама вреди отприлике 1,7 милиона евра, а затим доказивање наследног права. Све ће се то обавити пред нашим судовима, а, према мојим проценама, све би требало да се оконча до краја наредне године.

– До сада све је рађено на основу закона о пријављивању конфисковане имовине, а држава би требало да донесе детаљно уређен законски акт о повраћају тако одузете имовине њиховим правним власницима. У конкретном случају, ако се све заврши како треба по мог клијента, у шта не сумњам, она ће одлучити шта ће са том имовином, али може се претпоставити да ће је, с обзиром на њене године, понудити на продају – закључује Николић, који је премијеру Коштуници, ресорним министрима и "Делти" поднео захтев за спречавање продаје ове имовине до доношења предметног законског акта.

Иначе, у прописаном року у Србији је поднето око 70 хиљада оваквих захтева. Примера ради, само у Параћину заведено је више стотина захтева, а углавном се односе на повраћај власништва над зградама, пословним и производним објектима у центру града. Међу њима свакако доминирају потомци породице Теокаревић која је у овом граду, између осталог, поседовала и светски познату Фабрику штофова.