Смрт звезде на ивици космоса

За смрт најдаље звезде сазнали смо толико касно да то није упоредиво ни са чим што знамо. Вест је приспела на Земљу после 13 милијарди и 14 милиона година, незамисливо касно да се пошаље хитна помоћ која ионако не би никада стигла на одредиште.

А први разумни човек је поносно закорачио нашом планетом пре 500.000 година, овладавши прилично израдом најпростијег оружја и оруђа. И докле је стигао?

Дотле да својим најновијим изумом, вештачким очима изван властите планете, завири у некадашње космичко умирање које се десило 520 милиона година после постанка („Велики прасак”). На саму ивицу видљивог космоса.

Зачуђујуће и задивљујуће.

Испоставља се да смо сведоци збивања уобичајеног у прадавним еонима, у веома раном космосу, као да смо се чудесним времепловом вратили десетак и више милијарди година у прошлост. Астрономи су у најраније распрснуће (експлозија) звезде гвирнули кроз „небеску осматрачницу” названу „Свифт”, оспособљену да за само неколико минута забележи удаљени одсјај гама зрачења који потраје тек неколико дана. Изливи гама-зрака су, иначе, веома необуздани, најчешће се повезују са урушавањем неке џиновске „небеске креснице”.

Скидање електрона

Поменута је, према речима Антонина Кучиара са Калифорнијског универзитета у Берклију, вероватно 30 пута у маси надмашивала Сунце. Иако нема довољно доказа, претпоставља се да је из трећег звезданог поколења, првог које је засијало након изласка космоса из „мрачног доба”.

Остали телескопи су приправни да сместа измере раздаљину.

Накнадни одблесак разарања прастаре „космичке жишке” уснимљен је пре две године, али је ваљало подробно проучити догађај пре обелодањивања.

Сличне жестоке изливе гама-зрака ухватио је и свемирски телескоп „Хабл” који је, као и „Свифт”, отпослат да кружи по Земљином „космичком дворишту”и осматра га. И један и други трагају за првобитним звездама, на основу којих ће, истраживачи се надају, успети да дочарају како се он мењао и зашто данас овако изгледа.

Претпоставља се да су прве звезде биле вреле, огромне и плаве, а да су настале из хладног неутралног гаса. Сјајна и краткотрајна чудовишта која су својим јаким ултраљубичастим светлом дословце запалила околни неутрални гас, скидајући електроне из атома.

Само космичко збивање се, иначе, уклапа непосредно у раздобље које астрономи зову „епоха рејонизације”.

Уколико није најдревнија, својим сјајем указаће астрономима да у том делу космоса потраже најстарије галаксије које ће поткрепити на шта је он личио – људским аршином мерено – у првим данима након што је проходао.

Фејнман и Анаксагора

А пре три године су људи широм света голим оком (и телескопима) посматрали нешто што се десило када нису ни постојали, чак ни планета на којој обитавају!

На више од половине пута до краја космоса, на седам милијарди светлосних година од нас, заискрио је бледуњав сјај после распрснућа огромне звезде. Непозната „небеска светиљка” се, након што је истрошила гориво, преобратила у знатно мању неутронску звезду или, чак, у кудикамо сићушнију „црну рупу”. Једно или друго, иако се поуздано не зна какав је исход, представља уобичајену последицу окончања трајања веома крупне звезде.

Најсјајнији блесак после „Великог праска” уочен је у прилично великом сазвежђу Бутис (старогрчки: пастир или чувар стада) на северној небеској полулопти, седам и по милијарди светлосних година година удаљеном, за које су још знали Сумерци, стари Египћани, Грци, Кинези и Арапи.

(Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је око 9.600 милијарди километара).

Најудаљеније светло које се опажа без увећања јесте оближња галаксија М33, на само 2. 900.000 светлосних година од Земље.

Прослављени нобеловац Ричард Фејнман је својевремено рекао: „Најособитије откриће васцеле астрономије јесте да су звезде саздане од исте врсте атома као што су они који чине Земљу.”

Старогрчки филозоф Анаксагора је пре два и по хиљадугодишта претпоставио да је Сунце „гвоздена лопта у црвеном усијању, не много већа од Грчке”.

Свемирска летелица „Свифт” одаслата је 2004. године, и представља здружено прегнуће САД, Велике Британије и Италије, у којем прва земља има претежни удео.