Зовем се црвено

Ове, 2011, одржавају се два фестивала Нове европске театарске акције (НЕТА). Први је у Враци, бугарском градићу, стотинак километара од Софије, који има завидну позоришну традицију. У овдашњем Драмском луткарском театру, који већ седамнаест година води глумац Анастас Попдимитров, од 16. до 22. маја одржан је, по двадесет други пут, Фестивал националног бугарског театра.Уз њега, селектор Благој Стефановски је одабрао завидан избор од осам НЕТА представа, које посебан међународни жири прати и оцењује, у конкуренцији за значајне глумачке, редитељске и продукцијске награде.

Други део овогодишњег фестивала НЕТА биће одржан у Љубљани, у оквиру Експонта.

У Враци, интересантном планинском градићу, скривеном у бујној вегетацији, у одличној организацији Драмског луткарског театра, гледали смо избор од осам позоришних представа, врло различитих жанровски међу собом, али прилично уједначеног квалитета. Како селектор може да одабере само театре који су приступили НЕТА, његов избор је, ипак, лимитиран. Мрежа се шири и сматра се да тог лимита ускоро више неће бити.

Прва приказана представа била је „Белведере“, по помало литерарном тексту младе румунске списатељице Ане Марије Бамбергер. Извело ју је Позориште Ал Давила, из румунског града Питештија.

Друге вечери гледали смо прву продукцију театарске мреже НЕТА – пројекат „Црвено“, по мотивима романа Орхана Памука „Зовем се црвено“. Ову представу, у режији Мартина Кочовског, подржали су Мали драмски театар из Битоља, Фестивал Експонто, Љубљана, Фестивал МЕСС, Сарајево, Летњи фестивал, Копар, Народно позориште Црне Горе, Народно позориште Сарајево и Народно позориште из Битоља. Млад, интернационални ансамбл, на свим тим језицима преноси протест против присилно „изгубљене генерације“ и двоструког малограђанског морала, у борби за слободу избора и делања.

Следећа представа била је по тексту тренутно најизвођенијег приштинског драмског писца Хаџифа Мулићија „Комеморација у кафе театру“. Овај писац, редитељ и професор драматургије је у драмско рухо заогрнуо несрећу двојице мушкараца, који се срећу у кафе-театру, свако са својом причом изгубљених илузија. Тај у сваком смислу антиратни комад препун је цитата како из велике драмске баштине, тако и из наше стварности, ниједног тренутка не посрнувши у баналност.

Као четврту представу НЕТА нам је приказала познату „Хелверову ноћ“, по тексту Ингмара Вилквиста, у режији Дина Мустафића, а играли су је непревазиђени Мирјана Карановић и Ермин Браво, у продукцији сарајевског Камерног театра 55.

Следеће вечери Стефановски је шокирао домаћу позоришну јавност, која прати и НЕТА фестивал, представом „Розамунда“, „Зетског дома“ са Цетиња. По тексту Елфриде Јелинек, у режији Сенке Булић, Тихана Ћулафић и Маринко Леш су упризорили мање од једног сата „драматургије сперме и крви“, уз насиље и агресију коју ова, „ин yер фаце“ драматургија подразумева.

„Брачни пар Мартин”, Народно позориште из Приштине, по тексту Ежена Јонеска

„Брачни пар Мартин“ је представа Народног позоришта из Приштине, по тексту Ежена Јонеска „Ћелава певачица“, у режији изванредног младог редитеље Бекима Лумија. То је она представа о којој се много писало у београдској штампи, јер на позив Атељеа 212 није код нас дошла, кажу,из идеолошких разлога. Потврђујем да је у питању изврсно позоришно дело, у извођењу двоје изузетних глумаца, Гресе Паласка и Астрита Кабашија, са много сценске поезије, приказано у варијацији апсурда најразличитијих позоришних жанрова, од мјузик хола до слепстика.

Од последње две приказане представе, издвајам изврсну, незаборавну инсценацију такође Јонесковог текста „Лекција“, у тумачењу и у режији славног румунског позоришног и филмског глумца Хорација Малаелеа. Као мрачну гротеску, сведеним, минималним, а незаборавним средствима. Малаеле је одиграо професора који убија своје ученице, као асоцијацију на „револуцију која једе своју децу“.

Сасвим на крају фестивала НЕТА, Књажевско српски театар из Крагујевца је приказао монодраму „Дневник једног лудака“, по Гогољу, за коју је глумац Иван Видосављевић већ вишеструко награђиван.

НЕТА се шири и њен утицај јача. Међународни жири, којем је председавала Нора Макарова (Русија), а уз вашег извештача чинили га и Нина Мазур (Немачка), Љиљана Мазова (Македонија) и Јуриј Јушкевич (Украјина)пратио је и бугарску националну продукцију, „за своју душу“. Ставио је, уз награде НЕТА за међународну селекцију, и једну основану  примедбу – овакав фестивал НЕТА није смео да се организује без селектовања једне представе домаћина, Бугарске, у међународном програму.

У то име, НЕТИН жири је доделио Специјално признање представи „Столице“, по Јонеску, у националној бугарској селекцији. Ову изврсну представу видела је, недавно, и београдска публика, у оквиру међународног позоришног вестивала „Славија фест“. У копродукцији Драмско луткарског театра из Враца и Малог театра из Битоља, а у режији Љупча Георгијевског, бравурозно су играли Јоана Поповска и Анастас Попдимитров.

---------------------------------------------------------------------- 

НЕТА, очување националних различитости

По речима Дамира Домитровича, из Љубљане, генералног секретара НЕТА, Нова европска театарска акција је, као мрежа међународних фестивала, настала новембра 2001. године, у време када је Благој Стефановски, један од њених оснивача, био министар културе у Македонији. У ову, другу по величини европску театарску мрежу (највећа је ИТИ, Унесков Институт за позориште) позвани су театри из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Русије, Србије, Словеније и Турске.

И већ наредне године установљена је НЕТА, у Новој Горици. Ова мрежа подразумева јединство различитости, уз очување националних театарских особености и шири се на организацију заједничких фестивала, копродукције, издавачку делатност, међународну комуникацију... Први фестивал НЕТА је био организован у Подгорици, 2006.године, у Народном позоришту Црне Горе, а следио га је фестивал у Санкт Петербургу, 2007, у славном Театру Комесаржевске. Године 2009, фестивал НЕТА су подржале три институције, Словеначко позориште у Трсту, Словеначко народно позориште у Новој Горици и Летњи приморски фестивал.

Прошле, 2010. године, НЕТА је организована у Сарајеву, приликом обележавања педесетогодишњице сарајевског МЕСС-а.