Да ли напредњаци седе на „две столице”

Иако, као и већина других странака, не споре да је хапшење Ратка Младића „неспорна и недвосмислена међународна обавеза” у Српској напредној странци ипак имају великих замерки на начин на који је власт поступила у овом случају. Уз подсећање да су „јасно опредељени за европски пут” напредњаци су јуче поручили и да Србија и српски народ „желе и могу у Европу поносна и издигнута чела, али да примењујући различите аршине према осумњиченима за чињење злочина то свакако неће моћи”. То, како су рекли, значи да у законске и моралне обавезе и права спадају и хапшења и поцесуирања оних који су починили најтеже злочине против српског народа, као што су Ејуп Ганић, Насер Орић, Иван Јуришић, Тихомир Пурда или Јово Дивјак.

Реаговање напредњака у Демократској странци су окарактерисали као „лицемерје новопечених европејаца”. Иако није директно споменула СНС јасно је да је потпредседница ДС-а Јелена Триван употребљавајући ове квалификације мислила на странку Томислава Николића.

Према њеним речима, свакако није проевропска политичка странка она која жали што су протести и рушење Београда забрањени, нити су проевропски политичари они који немају јасан политички став према злочинима. „Хапшење Ратка Младића показало је способност државе да испуњава своје обавезе али и да се истински реформише, снагу нашег друштва које је направило дисконтинуитет са прошлошћу и лицемерје новопечених европејаца који су по ко зна који пут показали лажност свог новог опредељења” поручила је потпредседница ДС-а.

Став да би и сам изручио Младића, Томислав Николић је изрекао у новембру прошле године када је за Б 92 казао да „обавезе према Хагу морају да се испуне”, а што подразумева и хапшење Ратка Младића и Горана Хаџића. „Понос је да испуњаваш законе и да поштујеш Устав”, поручио је Николић, а на питање да ли би ухапсио и Хагу предао Младића, одговорио је децидирано да би. Две године раније, у априлу 2008. Николић је тврдио да „више никога од Срба не би изручио у Хаг”а у децембру те исте године рекао је и да је био поносан што су га на Си-Ен-Ену изједначили с Младићем.

Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић сматра да у СНС-у тренутно избегавају јасније позиционирање, односно истовремено су и за хапшење Младића, али и упућују критике на рачун власти.

„Они покушавају да помире ’ватру и воду’, односно да се не замере ни свом бирачком телу који су махом некадашњи радикали и који су у огромној већини против изручења Ратка Младића, али да се не замере ни Бриселу, односно да не наруше свој проевропски имиџ. И раније су то покушавали у неким шкакљивијим ситуацијама. Кад би наступили онако како су наступали пре само годину-две довели би у питање свој проевропски курс ”, каже Вукадиновић и оцењује да овога пута , успевају вешто да балансирају тако да се незадовољство оних који су против изручења сручи само на владајућу коалицију, а да они буду поштеђени тог одијума.

Према мишљењу социолога Миланa Николићa, и став „округло па на ћоше” је сасвим легитиман.

„Њихово понашање је коректно са политичког становишта. То је њихова позиција овог часа и ја им ништа не замерам. Они не желе да се замере Бриселу чиме је испоштована њихова новија политичка оријентација, а уједно показују извесно емоционално незадовољство оним што се десило”, сматра Николић.

Њима је, како каже, жао што ће позитиван ефекат ове приче отићи коалицији на власти, али у суштини имају коректно политичко становиште коме се формално не може ништа замерити. „Све што су рекли је на месту и ја бих могао такав став да потпишем. Не треба забрањивати протесте под условом да су мирни, а не рушилачки. Ако неко хоће да изрази своје мишљење зашто да не”, закључује Николић.

Ј. Церовина