Милијарда мање у буџету

Истовременим одржавањем и председничких и парламентарних избора Србија би, према грубој рачуници "Политике", уштедела око милијарду динара, што је око 12,5 милиона евра. Та сума била би довољна, рецимо, за исплату једноипомесечне вредности дечијег додатка за око 300.000 корисника ове принадлежности у Србији, или за куповину свих 30.000 рачунара за основне и средње школе и универзитете предвиђених Националним инвестиционим планом (НИП), или за изградњу четири нове болнице обухваћене НИП-ом, а чак и више него довољна за модернизацију пет граничних прелаза које такође предвиђа НИП.

За парламентарне изборе у Србији, према грубој рачуници урађеној на основу трошкова са претходних избора и незваничних информација да су трошкови управо одржаног референдума о потврђивању новог устава Србије већи од планираних, могло би да буде потрошено око милијарду и по динара. Истом рачуницом дошло се до тога да би за одвојене председничке изборе било потребно издвојити око милијарду динара.

С обзиром на то да највећи део трошкова чине надокнаде члановима бирачких одбора и другим људима ангажованим око избора, спајањем избора било би избегнуто и дуплирање ових трошкова.

Досадашња пракса, наиме, показује да у случају истовремених избора нису бирани одвојено, односно дупло, страначки чланови бирачких одбора за парламентарне, односно председничке изборе, а они који су изабрани нису добијали дупле нити увећане дневнице.

То потврђује и искусни члан Републичке изборне комисије Миодраг Петровић.

– Не сећам се да се икада на истовременим изборима било шта дупло бирало и плаћало. Иако би се у случају да се одржавају истовремени избори то тек прецизирало новом и посебном одлуком РИК-а о накнадама, без дилеме сам да дуплих дневница не би било – каже Петровић за "Политику".

Од милијарду и по динара, колико би могли да коштају парламентарни избори, само за накнаде члановима свих бирачких тела било би потрошено милијарду и 350 милиона динара, док би 150 милиона био утрошак за гласање у иностранству и за материјалне трошкове на бирачким местима. До ових сума дошли смо на основу износа накнада и других трошкова са управо одржаног референдума, под претпоставком да они ни за два и по месеца неће бити знатно већи, имајући у виду број бирачких места на референдуму, али и одредбе о саставу бирачких тела и одбора из Закона о избору народних посланика.

Тако смо као просечну накнаду за све чланове одбора рачунали износ од 3.000 динара (2.500 динара је на референдуму износила за члана, а 3.000 за председника, али је констатовано да је већина њих незадовољна износом и да ће та сума можда бити мало повећана). На основу претходних избора, рачунали смо на кандидатуру 20 странака и дошли смо до тога да је на 8.401 гласачком месту у Србији, рачунајући и затворе, само за накнаде члановима бирачких одбора потребно издвојити око 1,17 милијарди динара. Наиме, по Закону о избору народних посланика, на парламентарним изборима бирачки одбори имају шест чланова у сталном саставу, односно председника, два члана и заменике, док у проширеном саставу све странке имају право на члана и заменика.

То значи да када се број бирачких места помножи са бројем 40 (по два представника из сваке од потенцијалних 20 странака учесница на парламентарним изборима), а затим и са 3.000 динара, добије се износ од око милијарду динара. На ту суму треба додати и трошкове за накнаде члановима општинских изборних тела, односно изборних комисија и радних тела РИК-а на Космету (око 168 милиона динара), као и око милион и по динара за исплату члановима РИК-а.

Чак и ако се узме у обзир да неће свака од странака које учествују на парламентарним изборима имати свог председничког кандидата, опет остаје чињеница да би и на председничким изборима било потребно око милијарду динара на име накнада за чланове бирачких тела.

Накнаде за спроводиоце избора одређују се према трошковима у Србији, што значи да се надокнаде и процене са претходних избора усклађују са инфлацијом. Оне су на претходним парламентарним изборима од 28. децембра 2003. године износиле 1.500 динара за чланове и заменике и по 2.000 динара за председнике и њихове заменике. Укупни трошкови били су 830.697.760 динара.

На последњим, председничким изборима, у два круга – 13. и 27. јуна 2004. године, накнаде су износиле исто као и у децембру 2003. а укупни трошкови били су 786.530.489 динара. Да је одржан само један круг, били би 559,9 милиона. Ови трошкови били су мањи на председничким изборима, између осталог и због тога што је на парламентарним изборима учествовало 19 странака, док је за функцију председника кандидате дало 15 странака и коалиција.

Иначе, број бирачких места се смањивао од 2003. године наовамо и са око 8.600 гласачких места на претходним парламентарним изборима стигао на 8.441 на референдуму, и поред тога што су од председничких избора биралишта уведена и у иностранству и у затворима. У РИК-у подсећају да је дошло до "сједињавања" неких биралишта, јер се смањивао и број бирача у Србији, а знатно се смањио и број биралишта и бирача на Космету.

--------------------------------------------------------------------------

Зашто је морало скупље

Представници политичких странака нерадо се упуштају у анализу могућих уштеда које би биле последица истовременог одржавања парламентарних и председничких избора и разлога због којих је толико битно да се ти избори не одрже заједно. Они углавном изражавају и сумњу у процену да би она износила око милијарду динара.

Андреја Младеновић, портпарол Демократске странке Србије, каже да не зна да ли је реч баш о толикој суми. "У сваком случају, парламентарни избори су расписани. Имамо ситуацију такву каква јесте и треба у складу са њом и да се понашамо. Не треба расправљати о нечему што је прошло", каже Младеновић за "Политику" и не пропушта да нагласи како је "ДСС увек био за компромис".

Александар Вучић, генерални секретар Српске радикалне странке, такође сматра да је то сада мање битно, јер је већ све завршено. Додаје, међутим, да председник Србије Борис Тадић и даље може да уштеди грађанима новац тако што би сад поднео оставку, како би председник скупштине могао да распише и председничке изборе за 21. јануар.

– Ми смо увек и били за истовремене парламентарне и председничке изборе – каже Вучић, а на примедбу да њихови наступи нису баш указивали на то, одговара: "Ма, они нису хтели истовремене. Ми смо предлагали да се у марту одрже и једни и други избори".

Зоран Лутовац, члан Политичког савета Демократске странке, подсећа да су једино демократе остале на становишту да је и председничке и парламентарне изборе требало одржати у исто време, али поред финансијског аспекта истиче и онај политички – да председник републике са новим уставом добија и нове надлежности.

На примедбу да би Тадић још могао да поднесе оставку, како би истовремено људи гласали и о посланицима и о председнику, Лутовац наглашава да постоји разлика између тога када су о одржавању избора сагласне све странке и ситуације када су они изазвани оставком.

– Када постоји сагласност око избора, њима се још више стабилизује држава, њене унутрашње прилике, али и међународни положај. Оставком председника, који је тренутно једини легитимни представник државе, била би нарушена и њена унутрашња стабилност, али би биле ослабљене и њене позиције на међународном плану. Мислим да би штета по међународни положај земље била већа од финансијске уштеде – каже Лутовац за "Политику".