Сјај и без медаље

Узлет наше женске одбојкашке репрезентације до полуфинала на Светском првенству, где сутра (6 часова) дели мегдан с моћним Бразилом, одјекује као гром. Откуд из ведра неба, можда се и с правом пита огромна већина поклоника спорта код нас, јер ни ковачи историјског подвига у Јапану нису веровали да могу тако далеко, до под престо.

Одбојкашице су напречац отвориле очи и себи и другима. Из утакмице у утакмицу су биле све убеђеније у своје моћи. Другима су откинуле од сна, али су их натерале да их доживљавају као истинске јунаке, са жаром какав дуго није распалила ниједна женска селекција.

Ментална снага ваљала кладе

Баш је зато сада прилика да издвојимо једно далековидо мишљење ауторитета у нашој одбојци. Има нешто више од године како је у разговору за наш лист познати тренер Сава Гроздановић предвидео јапанске "беле ноћи". Селектор који је нашој женској одбојци донео једину медаљу, бронзу с Европског првенства 1951. у Француској, рекао је да имамо репрезентацију којом ћемо да се поносимо у најскоријој будућности.

Одбојкашка лоза Гроздановића је и посредно утицала да одбојкашице крену ка светском врху. Зар блистави нови почетак наше мушке одбојке средином деведесетих, под барјаком за који се као селектор латио Лазар Гроздановић, није био подстрек да се овим спортом бави окосница женске екипе у Јапану.

– Сава као бољи познавалац женске одбојке упорно је тврдио да је њена база и шира него код мушке и предвиђао јој је блиставе резултате. То се обистињује. Илузорно је рећи да нисам делио његово мишљење. Управо су наше играчице, надвисивши и себе, усхитиле целу нацију која не жали што су се поиграле с нашим емоцијама, пореметиле нам снове и здравље. Одбојкашка организација је поносна на њих, – с нескривеним осећањима говори Лазар Гроздановић.

И по његовом мишљењу нема дилеме да је берићет тек пред одбојкашицама. Прва прилика је Европско првенство догодине.

– С правом очекујемо и жетву медаља на следећим великим такмичењима. Наша репрезентација је изузетно млада. Време ради за њу. Показала је раскошну технику, познавање игре, храброст, креативност и изнад свега психолошку чврстину. После седам победа и несрећног пораза против Јапана уследио је меч који је морао да се добије. Биле су тако близу, а тако далеко од полуфинала. Почеле су бојажљиво, али су смогле снаге да превазиђу кризу. Једноставно, натерале су нас да не губимо веру у њих и када им кола иду низбрдо. Наше женске репрезентације су доносиле и олимпијска и светска злата, али нас одавно ни једна није опчинила колико одбојкашице ових дана. Не само игром, него и понашањем, па и лепотом, – каже Гроздановић.

Некадашњи селектор одбојкаша оцењује да су "плаве" у Јапану положиле и више од велике матуре. То поткрепљује тиме што су наше прошле кроз филтер на којем је остало 20 екипа, а међу њима олимпијски победник Кина, вицешампион света САД, двоструки узастопни првак Европе Пољска...

– На свет гледам оптимистички па и не желим да размишљам о поразу у полуфиналу против Бразила. "Плаве" су надмашиле очекивања и време је да играју растерећено, а резултат ће да дође по себи. Сматрам да ће у борби за медаљу више да нам леже Рускиње него Италијанке јер је тешко савладати актуелног првака света два пута на истом такмичењу, – као да подсећа Гроздановић на искуство одбојкаша у финалу Светског првенства у Јапану 1998.

Корени успеха у домаћој лиги

Државни тим је до 2002. предводио Дарко Закоч. Онда га је преузео Зоран Терзић. Тренер, с којим је неприкосновено било ужичко Јединство, а прошле године дуплу круну узео београдски Поштар 064, сматра да су корени репрезентације пуштени у домаћем првенству.

– Били смо сведоци врхунских утакмица с Јединством, Црвеном звездом и Поштаром. Драго ми је кад Јелена Николић у јеку победа у Јапану изјави да су играчице стекле техничко-тактичку основу у нашој лиги, а не у иностранству. Радује што долази нови талас школованих одбојкашица, а овој репрезентацији тек предстоје радости. По неписаном правилу екипа највише пружа када јој је просечна старост играчица између 24 и 28 година, а наша је млађа.

Закоч такође сматра да против Бразила треба да се игра без икаквих стега, јер којегод место да заузму наше, оно ће да буде златног сјаја.

– Сви полуфиналисти негују такозвани европски стил, атакујући с крајева. Бразил у играчком смислу није непознаница као што су биле азијске екипе. "Плаве" су постигле много и не треба да се оптерећују још вишим дометом. Ако им се укаже шанса, знаће да је искористе, јер играју добро, лепо и храбро, – закључује Закоч.

--------------------------------------------------------------------------

Терзић наш најбољи играч

Лазар Гроздановић посебно истиче значај Зорана Терзића у историјском подвигу наших одбојкашица. Сматра да је први тренер репрезентације у Јапану испекао хлеб са седам кора.

– Као дугогодишњи председник тренерске организације некада свестан сам кроз шта све пролази та професија. Тренери су омаловажавани, увек на маргини, у другом плану. Терзић, у кога сам веровао и када је био највише оспораван, има све одлике великог тренера: храброст, знање, ауторитет и својственост. Понекад ни најјачи тимови не могу да успеју с тренером који им није дорастао. Терзић је начинио подвиг с екипом која је имала други најслабији рејтинг међу 24 учесника. Због тога је наш најбољи играч.