Sjaj i bez medalje

Uzlet naše ženske odbojkaške reprezentacije do polufinala na Svetskom prvenstvu, gde sutra (6 časova) deli megdan s moćnim Brazilom, odjekuje kao grom. Otkud iz vedra neba, možda se i s pravom pita ogromna većina poklonika sporta kod nas, jer ni kovači istorijskog podviga u Japanu nisu verovali da mogu tako daleko, do pod presto.

Odbojkašice su naprečac otvorile oči i sebi i drugima. Iz utakmice u utakmicu su bile sve ubeđenije u svoje moći. Drugima su otkinule od sna, ali su ih naterale da ih doživljavaju kao istinske junake, sa žarom kakav dugo nije raspalila nijedna ženska selekcija.

Mentalna snaga valjala klade

Baš je zato sada prilika da izdvojimo jedno dalekovido mišljenje autoriteta u našoj odbojci. Ima nešto više od godine kako je u razgovoru za naš list poznati trener Sava Grozdanović predvideo japanske "bele noći". Selektor koji je našoj ženskoj odbojci doneo jedinu medalju, bronzu s Evropskog prvenstva 1951. u Francuskoj, rekao je da imamo reprezentaciju kojom ćemo da se ponosimo u najskorijoj budućnosti.

Odbojkaška loza Grozdanovića je i posredno uticala da odbojkašice krenu ka svetskom vrhu. Zar blistavi novi početak naše muške odbojke sredinom devedesetih, pod barjakom za koji se kao selektor latio Lazar Grozdanović, nije bio podstrek da se ovim sportom bavi okosnica ženske ekipe u Japanu.

– Sava kao bolji poznavalac ženske odbojke uporno je tvrdio da je njena baza i šira nego kod muške i predviđao joj je blistave rezultate. To se obistinjuje. Iluzorno je reći da nisam delio njegovo mišljenje. Upravo su naše igračice, nadvisivši i sebe, ushitile celu naciju koja ne žali što su se poigrale s našim emocijama, poremetile nam snove i zdravlje. Odbojkaška organizacija je ponosna na njih, – s neskrivenim osećanjima govori Lazar Grozdanović.

I po njegovom mišljenju nema dileme da je berićet tek pred odbojkašicama. Prva prilika je Evropsko prvenstvo dogodine.

– S pravom očekujemo i žetvu medalja na sledećim velikim takmičenjima. Naša reprezentacija je izuzetno mlada. Vreme radi za nju. Pokazala je raskošnu tehniku, poznavanje igre, hrabrost, kreativnost i iznad svega psihološku čvrstinu. Posle sedam pobeda i nesrećnog poraza protiv Japana usledio je meč koji je morao da se dobije. Bile su tako blizu, a tako daleko od polufinala. Počele su bojažljivo, ali su smogle snage da prevaziđu krizu. Jednostavno, naterale su nas da ne gubimo veru u njih i kada im kola idu nizbrdo. Naše ženske reprezentacije su donosile i olimpijska i svetska zlata, ali nas odavno ni jedna nije opčinila koliko odbojkašice ovih dana. Ne samo igrom, nego i ponašanjem, pa i lepotom, – kaže Grozdanović.

Nekadašnji selektor odbojkaša ocenjuje da su "plave" u Japanu položile i više od velike mature. To potkrepljuje time što su naše prošle kroz filter na kojem je ostalo 20 ekipa, a među njima olimpijski pobednik Kina, vicešampion sveta SAD, dvostruki uzastopni prvak Evrope Poljska...

– Na svet gledam optimistički pa i ne želim da razmišljam o porazu u polufinalu protiv Brazila. "Plave" su nadmašile očekivanja i vreme je da igraju rasterećeno, a rezultat će da dođe po sebi. Smatram da će u borbi za medalju više da nam leže Ruskinje nego Italijanke jer je teško savladati aktuelnog prvaka sveta dva puta na istom takmičenju, – kao da podseća Grozdanović na iskustvo odbojkaša u finalu Svetskog prvenstva u Japanu 1998.

Koreni uspeha u domaćoj ligi

Državni tim je do 2002. predvodio Darko Zakoč. Onda ga je preuzeo Zoran Terzić. Trener, s kojim je neprikosnoveno bilo užičko Jedinstvo, a prošle godine duplu krunu uzeo beogradski Poštar 064, smatra da su koreni reprezentacije pušteni u domaćem prvenstvu.

– Bili smo svedoci vrhunskih utakmica s Jedinstvom, Crvenom zvezdom i Poštarom. Drago mi je kad Jelena Nikolić u jeku pobeda u Japanu izjavi da su igračice stekle tehničko-taktičku osnovu u našoj ligi, a ne u inostranstvu. Raduje što dolazi novi talas školovanih odbojkašica, a ovoj reprezentaciji tek predstoje radosti. Po nepisanom pravilu ekipa najviše pruža kada joj je prosečna starost igračica između 24 i 28 godina, a naša je mlađa.

Zakoč takođe smatra da protiv Brazila treba da se igra bez ikakvih stega, jer kojegod mesto da zauzmu naše, ono će da bude zlatnog sjaja.

– Svi polufinalisti neguju takozvani evropski stil, atakujući s krajeva. Brazil u igračkom smislu nije nepoznanica kao što su bile azijske ekipe. "Plave" su postigle mnogo i ne treba da se opterećuju još višim dometom. Ako im se ukaže šansa, znaće da je iskoriste, jer igraju dobro, lepo i hrabro, – zaključuje Zakoč.

--------------------------------------------------------------------------

Terzić naš najbolji igrač

Lazar Grozdanović posebno ističe značaj Zorana Terzića u istorijskom podvigu naših odbojkašica. Smatra da je prvi trener reprezentacije u Japanu ispekao hleb sa sedam kora.

– Kao dugogodišnji predsednik trenerske organizacije nekada svestan sam kroz šta sve prolazi ta profesija. Treneri su omalovažavani, uvek na margini, u drugom planu. Terzić, u koga sam verovao i kada je bio najviše osporavan, ima sve odlike velikog trenera: hrabrost, znanje, autoritet i svojstvenost. Ponekad ni najjači timovi ne mogu da uspeju s trenerom koji im nije dorastao. Terzić je načinio podvig s ekipom koja je imala drugi najslabiji rejting među 24 učesnika. Zbog toga je naš najbolji igrač.