Нађен је срећни добитник

Наставља се лицитација са именима јунака који би могли да зауставе Ђоковића. Из Бразила стиже вест да се на улицама Рија, после финала Лиге шампиона, појавио пажње вредан одговор: само Барселона може да заустави Ђоковића... под условом да и Меси буде у тиму...

Једнако је забавно и када данас читамо текстове пророка који су јуче мало пожурили. Тако је амерички сајт „Бличер Рипорт“, после првог Ђоковићевог изгубљеног сета и прекинутог меча са Дел Потром, објавио озбиљну анализу, чији је наслов само дан касније постао смешан: „Зашто ће Хуан Мартин дел Потро победити Новака Ђоковића“.

Аутор се трудио да буде убедљив: „Постоји више разлога због којих ће Дел Потро победити Ђоковића када прекинути меч буде настављен...“. Онда следи набрајање врлина џиновског Аргентинца, па закључак:

„Поред менталног капацитета и способности да у лету кроји план игре, Дел Потро има још један аспект на својој страни. Збрка у програму Француског опена, због које је меч почео касно и морао да уђе у продужетак, обезбедила му је кључни предах. Као један од најспремнијих играча АТП тура, Ђоковић више нема луксуз да измори Дел Потра дугим мечом. Ноћ одмора омогућује Дел Потру да освежи самопоуздање и заједно са својим тимом још више профини план игре...“

Ништа зато, већ сутрадан је исти сајт објавио текст под насловом: „Десет разлога због којих је Ђоковић бољи од Надала“. Тако се и друга страна приче – грађење мита о тениском супермену – развија из дана у дан и убрзава трку за још неистрошеним суперлативима. На вест о Фоњинијевој предаји четвртфиналног меча, један тениски сајт је пласирао наслов који конкурише за рекламни спот: „Ђоковић је тако добар да је већ данас добио сутрашњи меч!“.

(/slika2)Са нешто више амбиција, али једнако опуштено, амерички спортски ТВ канал ЕСПН испалио је у небо још један рафа(е)л хвалоспева српском тенисеру. Коментар почиње у реперском расположењу: „Роџер Федерер. Рафаел Надал. Роџер Рафа. Рафа Роџер. Роџер, Рафа, Рафа, Роџер. Шест година само то слушамо, јер се само то и бројало. Било је фасцинантно. Било је надахњујуће. Било је боље него икада... док их Новак Ђоковић није надмашио обојицу“.

Наш би песник рекао „док их Брана, једног дана, није гумом избрисао“, али сада можемо Американцима да препустимо претеривања по мери Чака Нориса, којих има довољно и у наставку коментара ЕСПН. У серији поређења Ђоковићеве 2011. са историјским дометима америчке спортске сцене, ваља застати код следећег дела:

„Суочите се с истином: уз сво самопоуздање са којим Дирк Новицки и Леброн Џејмс управо играју, колико год запањујућ био Арон Роџерс, ни један атлета у било ком спорту нема доминантнију 2011. него Ђоковић. У Америци му нећемо дати признање које заслужује, јер, ето, ради се о тенису, а он није Американац. Али, историчари ће се сигурно сећати и рећи: Ђаво да га носи, ал’ се тај даса лоптао!“

И мада одјеци из белог света тако пријају, најискренији и најдуховитији коментар родио се у овим крајевима, у Црној Гори, где је већ пронађен срећни добитник у „случају Ђоковић“. Када је, прошлог месеца у Подгорици, рођен један мали Новак, кум је с врата честитао срећном оцу: Браво, куме, ти си први који је добио Новака ове године!

М. Ковачевић