Nađen je srećni dobitnik

Nastavlja se licitacija sa imenima junaka koji bi mogli da zaustave Đokovića. Iz Brazila stiže vest da se na ulicama Rija, posle finala Lige šampiona, pojavio pažnje vredan odgovor: samo Barselona može da zaustavi Đokovića... pod uslovom da i Mesi bude u timu...

Jednako je zabavno i kada danas čitamo tekstove proroka koji su juče malo požurili. Tako je američki sajt „Bličer Riport“, posle prvog Đokovićevog izgubljenog seta i prekinutog meča sa Del Potrom, objavio ozbiljnu analizu, čiji je naslov samo dan kasnije postao smešan: „Zašto će Huan Martin del Potro pobediti Novaka Đokovića“.

Autor se trudio da bude ubedljiv: „Postoji više razloga zbog kojih će Del Potro pobediti Đokovića kada prekinuti meč bude nastavljen...“. Onda sledi nabrajanje vrlina džinovskog Argentinca, pa zaključak:

„Pored mentalnog kapaciteta i sposobnosti da u letu kroji plan igre, Del Potro ima još jedan aspekt na svojoj strani. Zbrka u programu Francuskog opena, zbog koje je meč počeo kasno i morao da uđe u produžetak, obezbedila mu je ključni predah. Kao jedan od najspremnijih igrača ATP tura, Đoković više nema luksuz da izmori Del Potra dugim mečom. Noć odmora omogućuje Del Potru da osveži samopouzdanje i zajedno sa svojim timom još više profini plan igre...“

Ništa zato, već sutradan je isti sajt objavio tekst pod naslovom: „Deset razloga zbog kojih je Đoković bolji od Nadala“. Tako se i druga strana priče – građenje mita o teniskom supermenu – razvija iz dana u dan i ubrzava trku za još neistrošenim superlativima. Na vest o Fonjinijevoj predaji četvrtfinalnog meča, jedan teniski sajt je plasirao naslov koji konkuriše za reklamni spot: „Đoković je tako dobar da je već danas dobio sutrašnji meč!“.

(/slika2)Sa nešto više ambicija, ali jednako opušteno, američki sportski TV kanal ESPN ispalio je u nebo još jedan rafa(e)l hvalospeva srpskom teniseru. Komentar počinje u reperskom raspoloženju: „Rodžer Federer. Rafael Nadal. Rodžer Rafa. Rafa Rodžer. Rodžer, Rafa, Rafa, Rodžer. Šest godina samo to slušamo, jer se samo to i brojalo. Bilo je fascinantno. Bilo je nadahnjujuće. Bilo je bolje nego ikada... dok ih Novak Đoković nije nadmašio obojicu“.

Naš bi pesnik rekao „dok ih Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao“, ali sada možemo Amerikancima da prepustimo preterivanja po meri Čaka Norisa, kojih ima dovoljno i u nastavku komentara ESPN. U seriji poređenja Đokovićeve 2011. sa istorijskim dometima američke sportske scene, valja zastati kod sledećeg dela:

„Suočite se s istinom: uz svo samopouzdanje sa kojim Dirk Novicki i Lebron Džejms upravo igraju, koliko god zapanjujuć bio Aron Rodžers, ni jedan atleta u bilo kom sportu nema dominantniju 2011. nego Đoković. U Americi mu nećemo dati priznanje koje zaslužuje, jer, eto, radi se o tenisu, a on nije Amerikanac. Ali, istoričari će se sigurno sećati i reći: Đavo da ga nosi, al’ se taj dasa loptao!“

I mada odjeci iz belog sveta tako prijaju, najiskreniji i najduhovitiji komentar rodio se u ovim krajevima, u Crnoj Gori, gde je već pronađen srećni dobitnik u „slučaju Đoković“. Kada je, prošlog meseca u Podgorici, rođen jedan mali Novak, kum je s vrata čestitao srećnom ocu: Bravo, kume, ti si prvi koji je dobio Novaka ove godine!

M. Kovačević