Србија тражи датум за почетак преговора са ЕУ

После хапшења хашког оптуженика генерала Ратка Младића, највиши српски званичници сматрају да више не би требало да буде политичких препрека на путу према Европској унији.

Председник Србије Борис Тадић рекао је јуче у Нишу да Србија тражи и очекује да добије датум за почетак преговора са Европском унијом. „Што се тиче даљег напредовања ка ЕУ ми тражимо и очекујемо датум почетка преговора и да, као Хрватска, прескочимо статус званичног кандидата за чланство, јер сматрамо да ће Србија у време када се о томе буде одлучивало испунити све услове”, рекао је Тадић. Према наводима Бете, он је нагласио да Србија не тражи „вештачки пут према почетку преговора” већ жели да испуни све услове, а што се тиче сарадње са Хашким трибуналом да ће наставити да трага за Гораном Хаџићем.

И потпредседник владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић јуче је истакао да је циљ Србије да до краја године добије и датум почетка преговора, истичући да земља „наравно, не очекује привилегије”. Ђелић, како преноси Фонет, верује да ће Србија, уз даље реформе, заслужити једногласну подршку чланица ЕУ.

Зашто је за Србију битно да, поред статуса кандидата, добије и тачан датум за почетак преговора са ЕУ?

Само добијање кандидатског статуса значило би, пре свега, веће поверење могућих инвеститора, али и отварање врата европских фондова за пољопривреду, регионални развој и људске ресурсе, што су показала искуства других земаља. То је доносило, отприлике, трећину новца више из европске касе, али не и могућност нових корака у интеграцији. Међутим, следећа степеница, датум за почетак преговора за улазак у ЕУ, био би знак да је Србија на бесповратном путу који ће се једног дана завршити чланством, те је, отуд, важно да ЕУ донесе и ову одлуку.

Суштинска разлика између ове две „ставке” може се јасније сагледати на примерима српских суседа. Македонија је у статусу кандидата још од 2005. године, а преговоре о приступању са ЕУ још није почела, због спора око имена који има Скопље са Грчком. Треба, с тим у вези, нагласити да је Македонија статус кандидата добила годину дана након Хрватске, која ових дана, иначе, завршава преговоре за улазак у чланство. Или, Црна Гора је статус кандидата добила у децембру прошле године, а барем према тврдњи њених званичника, преговори би могли да се очекују тек на јесен. Почетак преговарања условљен је резултатима у реформи правосуђа.

За разлику од ових држава, хрватско искуство, на које се позивају српски челници, било је другачије. Она је, јуна 2004. године, уз статус кандидата добила и датум за почетак преговора, заказан за март 2005. године. Додуше, тај почетак је потом одложен због питања сарадње са Хагом, односно до лоцирања генерала Анте Готовине, тако да су преговори почели октобра 2005. године, пошто је главни тужилац Трибунала потврдио пуну сарадњу с тим судом.

Кад је реч о Србији, могла би охрабрујуће да звучи недавна изјава европског комесара за проширење Штефана Филеа, који је, пре најновијих догађаја у Србији, наговестио да постоји могућност убрзања процеса прикључења Србије ЕУ. „Некако смо се навикли на идеју да су статус кандидата и преговори о придруживању два различита питања. Важан је почетак преговора о придруживању, а таквом одлуком земља аутоматски постаје кандидат”, рекао је тада Филе, сугеришући политичарима са Западног Балкана да циљају високо и буду амбициозни, уместо да деле те важне кораке прво на кандидатуру, а касније отварање процеса придруживања”.

Ратификација ССП-а није, иначе, формални услов за добијање статуса кандидата, али се за преговоре о чланству подразумева завршена ратификација овог документа у свих 27 парламената држава чланица. До сада је ССП ратификовало 18 земаља. А, имајући у виду ситуацију насталу после хапшења Младића, Београд се нада да ће овај документ сада проћи и у Холандији, из чијег парламента се чуло да је хапшењем поменутог хашког оптуженика отклоњена главна препрека на даљем путу евроинтеграције Србије.

Б. Чпајак