Са зимом стиже ватра

У главном граду Србије се од 1. јануара ове године догодило 2.975 пожара у којима је смртно страдало 17 особа. Ватрогасци су успели да спасу 51 повређену особу, док је приликом интервенција са лакшим посекотинама и огреботинама прошло 10 ватрогасаца. Више од једне трећине укупног броја пожара догодило се у стамбеним објектима. Најчешћи њихов узрок су неисправне електроинсталације и немарност грађана.

Ђорђе Бабић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде "Београд", каже за "Политику" да ватрогасци дневно имају од 12 до 15 интервенција, од чега угасе око 10 пожара.

– Од почетка године до сада ватрогасци су интервенисали у 4.003 случаја, у којима је осим пожара било и 15 експлозија, 273 техничке интервенције, као и 106 интервенција у саобраћају. У стамбеним објектима догодило се 865 пожара, док су се са ватром на отвореном простору (депоније, контејнери) ватрогасци обрачунавали у 1.679 случајева. На саобраћајним средствима било је 435 пожара – наводи Бабић.

Најкритичнији период у којем ватрогасци имају највише посла је свакако зима и почетак грејне сезоне. Тада би, према речима нашег саговорника, најпре требало проверити исправност грејних тела и електроинсталација.

– Грејна тела никако не би требало остављати без надзора, док електроинсталације захтевају редовно проверавање и сервисирање. Приликом укључивања грејалице или ТА пећи треба обратити пажњу на то да ли се налази на довољној удаљености од делова намештаја, нарочито од завесе и мебла, јер су они најлакше и најбрже запаљиви. Уколико се грађани греју на чврста или течна горива, морају да воде рачуна о њиховом складиштењу. Често се дешава да станари зграда у подрумима складиште нафту, бензин и лож-уље. То је без одговарајуће вентилације и недовољно обезбеђено, те лако може да проузрокује пожар. Уколико је реч, рецимо, о грејању на гас, обавезно проверити да ли су исправне гасне инсталације и вентили – саветује Бабић.

Осим тога, Бабић каже да би домаћице нарочито требало да воде рачуна о одржавању и редовном одмашћивању и чишћењу кухињских инсталација и аспиратора.

У пожарима страдају најчешће стари и непокретни људи. Проблем је што, како каже наш саговорник, они остају сами код куће, без надзора породице или друге особе које би водиле рачуна о њима.

– Онда је довољно да запале цигарету или, рецимо, укључе грејалицу да догреју просторију и неодговарајуће је поставе. Тада се пожар брзо догоди – каже Бабић.

У сваком тренутку на територији Београда у приправности је један брод и 16 ватрогасних станица који поступају по наређењима командног центра "93". Станица која је најближа иде на интервенцију. Према речима Бабића, велики проблем је што још не постоји станица у Новом Београду, Миријеву и Старом граду, чија се изградња тек планира.

–У бригади "Београд" има тренутно око 100 интервентних ватрогасних возила у исправном стању која су сваког момента у функцији, а чија је просечна старост око 18 година. Проблем је што на целом подручју главног града има 623 ватрогасца, док неке европске метрополе са приближним бројем становника броје по 1.700 и 1.800 ватрогасаца. Београд као град са око два милиона становника требало би да има око 2.000 ватрогасаца, јер, рецимо, Софија, која има мање становника, има око 1.300 до 1.700 ватрогасаца. Требало би напоменути да се код одређивања броја ватрогасаца не узима у обзир само број становника, већ и површина, угроженост објеката, густина насељености, примена мера заштита од пожара – напомиње Бабић.

Приликом интервенција највеће "главобоље" ватрогасцима задају уске градске улице и непрописно паркирани аутомобили који отежавају прилаз ватрогасним  возилима.

– Просечно време стизања на лице места је седам минута. То је још задовољавајуће, али какве саобраћајне гужве почињу, не знам колико ћемо још издржати. Осим тога, велика муку ватрогасцима задаје и то што је у околини већине објеката неисправна хидрантска мрежа. У периферним насељима то је катастрофално, док се у центру града ипак више води рачуна. Наиме, несавесни грађани скидају спојке и делове са хидраната и они онда више нису у функцији – каже Бабић.

У стамбеним објектима, наглашава Бабић, поготово у вишеспратницама, највећи проблем је такође неисправна хидрантска мрежа, затим недостатак апарата за почетно гашење пожара и противпожарна степеништа која нису у функцији.