Није све готово

Без Младића у Хагу, Србија би у децембру, када би требало да се донесе одлука о додели статуса кандидата и почетку преговора, тешко видела Брисел. Са Младићем у Схевенингену, још није све готово: „лопта” је, судећи по свим актуелним реакцијама из Европе, и даље на овдашњем терену.

Европски представници и посматрачи слажу се да је Србија хапшењем најтраженијег хашког оптуженика направила „велики корак ка европској будућности”. Али, они готово углас поручују да Младић неће бити довољан за кандидатски статус, да земља мора да уради још много тога.

У овом тренутку, највише је оних који подсећају Србију на преузете, а неиспуњене реформске обавезе. Мора да се уради више у обрачуну са корупцијом и организованим криминалом, оснажи владавинa права и убрза реформа управе, уради више на заштити мањина и поштовању родне равноправности. А добра воља која је проистекла из хапшења Младића у ЕУ, могла би, како је оценио председник Европског парламента Јержи Бузек, да „помогне да се Србија катапултира кроз болне, али неопходне структурне реформе”.

Примедбе које се тичу оних десетак познатих услова с разлогом се испостављају на српски конто. Иако је Влада Србије још у децембру прошле године направила Акциони план за стицање статуса кандидата, у којем су побројане препоруке Европске комисије (која у току овог месеца почиње да пише нацрт мишљења о спремности за статус кандидата), многе од тих обавеза још нису испуњене – од добро познатог закона о финансирању политичких активности, преко закона о реституцији, до прописа из области правосуђа. Да ли ће Србија стићи да то уради до јуна, односно до септембра када се „печати” извештај ЕК (који ће бити обелодањен у октобру), није могућно рећи, тек изјава потпредседника владе Божидара Ђелића да знамо своје обавезе и да не очекујемо никакве привилегије, звучи уверљиво. Наду да би земља како-тако, ипак на време, могла да стигне да обави своје задатке подгрева и запажање директорке владине Канцеларије за европске интеграције Милице Делевић, која је приметила да се доста тога овде заврши баш у последњем тренутку.

Иако се у Србији тврди да су испоруком генерала Младића све политичке препреке (или барем њихов највећи део) на путу ка Бриселу уклоњене наша земља ће, по свој прилици, до јесени, и касније, морати да доказује и своју спремност „на регионалну сарадњу” са Косовом, „за опипљиво сређивање односа с Косовом”. На то јасно указује и порука известиоца Европског парламента за Косово и Метохију Улрике Луначек да се Србија не сме задовољити кораком који се односи на Младића, јер ће „развијање добрих односа са суседним, независним Косовом бити такође важно”. Насупрот чињеници да Европа нема јединствен став, она је упозорила да „нико у ЕУ неће искрено прихватити други Кипар, односно подељену земљу с границама које нису прихватљиве свима”.