Аландски светионик

Ахтисари после Косова може да се прешалтује на нову посредничку мисију. Уместо Косовом, могао би да се бави Аландским острвима и своје услуге понуди – Финској.
На Аландским острвима, архипелагу који чини око 300 ненасељених, 80 насељених "стена" и 6.000 спрудова стиснутих на стратешки важном месту близу северног улаза у луку Стокхолм и непосредно уз Фински залив, већ дванаесту годину тиња незадовољство. Чују се све гласнији захтеви за излазак из ЕУ и осамостаљење од Финске. Становници, њих 27.000, већином оних са шведским коренима, захтевају од Финске да им уступи једно од 14 седишта у Европском парламенту. Иначе неће ратификовати европски устав. Влада у Хелсинкију одбија да им преда евро-фотељу, јер је то "неправедно, пошто цела Финска има 5,2 милиона житеља" и, сходно томе, 14 посланика у ЕП.

Друштво народа је шведској мањини на Аландским острвима још 1921. гарантовало јаку аутономију под финском влашћу, зато локални прваци одбијају аргумент Финске о "једном посланику на 375.000 душа", јер аутономија "не зависи од тога колико је бројна мањина".

Аландска острва су и поводом Косова помињана као пример широке аутономије, као модел за решење проблема. Острва су током историје била под суверенитетом разних сила, а кад су потпала под Финску Швеђани су (96,2 одсто) затражили отцепљење од Финске и прикључење матици. Тада су односи између две државе били веома лоши и Финска није пристајала на одвајање дела територије. Одбацила је сецесију, па је проблем предат Лиги народа, претходници УН. Одлучено је да Финска задржи суверенитет, али не сме да се меша у аутономију острва. Споразумима је утаначена забрана војног присуства, а као званичан језик одређен је шведски.

Данас само пет одсто становника као матерњи наводи – фински. Острва имају пуну слободу да одлучују о свим питањима, од екологије до пореза. Међународни уговори које Финска потпише на острвима не важе док их не потврде. Имају своју заставу и грб, чак и поштанску марку. Нису члан УН, али јесу Нордијског савета. Одлучују о дозволама за боравак без којих су дошљацима на острвима некретнине недоступне. Све то Европска унија поштује, уз посебан режим пореских олакшица. Аландска острва су демилитаризована, а 30. март празник – Дан демилитаризације.

Зашто Ахтисари, кад има такав пример аутономије на кућном прагу, за Косово није предложио нешто слично? Уместо тога, он би независно Косово, решење које је његова отаџбина Финска одбацила пре 86 година. Уместо демилитаризације – Ахтисари предлаже милитаризацију Косова.

Дипломате из Ахтисаријевог круга тврде да је предлог за Косово последица његовог става да "аландски рецепт" нема прођу на Балкану – јер већинско становништво Косова тражи независност. Као да Швеђани нису хтели то исто 1917.