Висока цена децентрализације

Применом предлога децентрализације Уједињених региона Србије (УРС) државна каса у 2012. години биће ускраћена за око 40 милијарди динара. Промене, које подразумевају да уместо 40,80 одсто прихода од пореза на зараде остане локалним самоуправама, могле би минус у државној каси да увећају за око 1,1 одсто. Ово упозорење налази се у анализи фискалних ефеката модела децентрализације који је Фискални савет јуче доставио скупштини, сазнаје „Политика”.

– Стога предложени модел није фискално одржив, те би његово усвајање захтевало фискално прилагођавање од 1,1 одсто на нивоу државе. У супротном, то би нарушило фискалну одрживост и макроекономску стабилност, наводи се у овој анализи у коју је „Политика” имала увид.

Аутори овог документа истичу да предлог да 80 одсто прихода од пореза на зараде остане општинама, није утемељен у модерној фискалној пракси, која препоручује да тај приход доминантно припада централном нивоу власти. Уколико се поменути предлог усвоји неопходно је спровести значајно финансијско прилагођавање, наводи се у извештају, што значи да расходе у државној каси такође треба смањити за 1,1 одсто како се минус у буџету не би повећао изнад законом дозвољене границе (3,2 одсто за 2012. годину). То се може постићи или преносом функција и обавеза са централног на локални ниво власти, смањењем расхода, или повећањем прихода.

– Пренос функција и обавеза на локални ниво захтева одговарајући темељан и кредибилан план који није садржан у поменутом предлогу децентрализације – истиче се у извештају и додаје да то значи да би било неопходно или повећати приходе или смањити расходе у каси.

Аутори овог документа истичу да ће смањење расхода бити тешко изводљиво, јер већ према Закону о буџетском систему и фискалним правилима трошкови у 2012. години морају бити мањи за око 30 милијарди динара. Као једна од мера за смањење расхода у каси, спомиње се и замрзавања плата и пензија следеће године или резање трошкова намењених за капиталне инвестиције, што се оцењује као најлошији сценарио.

А када је о евентуалном повећању прихода реч, као једна од опција спомиње се повећање пореза на додату вредност. На пример, са 18 на 20 одсто, предлажу чланови Фискалног савета. Такође, могуће је и повећање стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 22 на 26 одсто. Овај приступ се оцењује као непожељан са макроекономског становишта, јер би се на тај начин знатно повећала оптерећења привреде и грађана.

– Тврдња предлагача да за спровођење овог закона нису потребна додатна средства није валидна – закључује се у извештају.

Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије, за „Политику” потврђује да је тачно да ће се применом предлога децентрализације заиста у буџету ствара јаз од 40 милијарди динара или тачније око 43 милијарди динара. Међутим, оно што у поменутој анализи није речено је да прелог подразумева и смањење расхода којим би се негативни ефекат на буџет елиминисао.

– Преношењем овлашћења са републичког на локални ниво, односно рационалнијом поделом посла, смањиће се расходи на централном нивоу. То значи да ће смањење прихода пратити и адекватно смањење трошкова из републичке касе – објашњава Динкић и додаје да је анализа Фискалног савета површна.

Аутори извештаја истичу да ће се применом овог предлога додатно повећати разлике између развијених и неразвијених општина и да ће се тиме додатно продубити регионалне разлике.

Такође, примена предлога Закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту значила би губитак прихода у буџету Републике Србије од око 1,5 милијарди динара, али и у покрајинској каси од око 1,4 милијарди динара.

– С обзиром на то да је реч о релативно малим износима, оцењујемо да је спровођење предложеног решења оствариво, пише у извештају.

Фискални савет се бавио предлогом Закона о изменама и допунама закона о порезу на имовину. Оцењује се да честе промене пореза нису пожељне, јер поткопавају предвидивост пореског система и несигурност код економских актера.