Допунски рад у КЦ Ниш – уцена пацијената

Последњи налог републичког омбудсмана да запослени у Клиничком центру у Нишу морају да прекину обављање допунског рада, јер је утврђен читав низ неправилности, изазвао је негодовање тамошњих запослених, али и оптужбе на рачун заштитника грађана да сада пацијенти због његове одлуке, на прегледе чекају уместо два – осам месеци.

Тим поводом, заштитник грађана Саша Јанковић истиче да он „није тражио да се пацијенти спорије лече, већ управо супротно, да се, за свој новац који плаћају у фонд обавезног здравственог осигурања лече брже, правовремено и квалитетно”.

– Замена је теза да се грађани Србије кроз допунски рад лече брже.Допунски рад није предвиђен за брже лечење, већ за пружање допунских услуга, а оне могу бити пружене када се грађани лече у најбржем законском могућем року. КЦ Ниш има листе чекања и није добио сагласност Министарства здравља за допунски рад. Грађане су непотребно лечили у допунском раду, уместо да раде оно што им је посао у радно време и да их лече за плату. За паре које су поједини лекари узели за лечење у допунском раду у току претходних годину дана, требало је запослити нове лекаре или купити нове уређаје да може да се ради редовно и на време – појаснио је јуче у изјави за „Политику” Саша Јанковић.

Омбудсман примећује да су у Нишу годину дана, без законског основа паре одлазиле за такозвани допунски рад.

– Ово је својеврсна уцена, по принципу „ако нећеш да ми плаћаш допунски, ја нећу да те лечим брзо”. Не одустајем од своје првобитне одлуке о забрани допунског рада. Лекари су дужни да ако је потребно раде прековремено. Посебна иронија је да су неки лекари у болници радили скраћено радно време, са образложењем да им је радно место опасно по здравље, а онда су на истом месту радили допунски  – додаје Јанковић .

Нишлије се, међутим, нису буниле за разлику од пацијената неких других здравствених установа, у којима је омбудсман раније утврдио неправилности у организацији допунског рада, зато што допунски рад нису плаћали директно из свог џепа.

– КЦ Ниш је незаконито са Републичким фондом здравственог осигурања склопио уговор, а без сагласности Министарства здравља и узимали су паре из фонда, а то је фонд свих нас – наводи Јанковић, који је и зато, између осталог, тражио да новац буде враћен Фонду.

Заштитник грађана скреће пажњу да „допунски” рад није исто што и прековремени, и да се плаћа на посебан начин – и до 60 одсто тржишне цене здравствене услуге уплаћује се здравственом раднику који га је обавио.Тако је новац пореских обвезника у дужем периоду трошен на допунска примања неколицине стручњака.

О. Поповић