Најбогатији Хрват

Највеће приватно предузеће у Хрватској, у ствари концерн од двадесетак предузећа, је "Агрокор" са око 20.000 запослених и лањским приходом од 1,78 милијарди евра, а једини му је власник Ивица Тодорић (56), по оцу херцеговачких корена, а по мајци посавских (из Клоштар-Иванића низводно од Загреба). Према овогодишњим проценама је и најбогатији грађанин Хрватске, "тежак" око 420 милиона евра. Међутим, и поред толиког богатства не разбацује се с њим – нема га у новинским рубрикама о скупоценим аутомобилима и јахтама, али зато однедавно с породицом живи у дворцу грофова Кулмер у Шестинама, на северном брдовитом ободу Загреба, који је купио и уз помоћ врсних страних стручњака потпуно обновио.

Уз велики и самопрегорни рад има и један хоби у којем не штеди: лов на крупну дивљач. Власник је великог ловачког имања са одговарајућом рустикалном вилом, а понос његове богате збирке трофеја су најраскошнији рогови јелена оцењени с 250,36 поена, којима је надмашио ранији домаћи рекорд Станета Доланца од 245,84 поена.

Хрватски "краљ шпецераја", како воле да  га називају неки у Хрватској, јер је власник и највећег домаћег трговачког ланца "Конзум", проширио је своје послове и у Србију, где је највећи хрватски улагач пошто је пре три године купио 55,5 одсто београдског "Фрикома", а затим фабрику уља у Зрењанину, те једно млинарско предузеће. Када је с тим кренуо наводно му је стигла претња "српске мафије" са захтевом да плати рекет од пет милиона долара. Највећи посао у Србији биће управо објављено спајање његове и трговачке мреже Мишковићевог "Делта холдинга", који ову двојицу предузимача треба да лансира као не више националне већ регионалне трговинске "играче".

Данашње Тодорићево богатство није пало с неба.

Кад је Ивица био при крају основне школе његов отац је добио посао у Загребу и постао директор, па су се преселили у велики стан на Пантовшчаку. Завршио је затим средњу економску школу као просечан ђак и кренуо да студира економију, а отац – који је у међувремену постао привредни кадар Савке Дабчевић-Кучар, пао је с тадашњим "маспоком" и 1973. осуђен на 13 година затвора због "пљачке и привредног криминала". Била је то тада чувена афера "Агропромет".

Када је Ивица завршио факултет и отац изашао из затвора, на мајчином имању су уз помоћ кредита из "зеленог плана" почели у стакленику да гаје цвеће за продају на велико и тај уносни посао је кренуо. Убрзо су основали у Швајцарској и фирму "Агрокор АГ" – исходиште свега овог данашњег – преко које су увозили холандске цветне луковице. Крајем 80-их већ су трговали и читавим бродовима пшенице и кукуруза.

Друштвене промене у СФРЈ и Хрватској дочекали су с неколико милиона немачких марака капитала и по доласку ХДЗ-а на власт одмах купили задарску сојару (за 4 милиона марака), а 1992. и "Агропрераду" из Иванић-Града. Своје су одиграле и татине политичке везе из времена "хрватског пролећа", али је занимљиво да се на изборима отац Анте није придружио ни ХДЗ-у, а ни наследницима Савкиног "маспока" Коалицији народног споразума, већ се појавио као независни кандидат. Даље је све ишло својим током и сталним привредним ширењем и успоном "династије Тодорић".