„Жута оса” извисила за државне субвенције

Дивостин код Крагујевца – У предузећу „Флорес“, породичној фирми која већ три деценије флашира најпознатију српску шљивовицу, чувену „жуту осу“, јуче се нису обрадовали „честитки“ из Београда. У допису, пренатрпаном бројем одлука и датумима кад су донете, Министарство пољопривреде их обавештава да у фонду за подстицај извоза пољопривредних производа више нема пара. Закључак је јасан: захтев „Флореса“ се одбацује, будући да су средства издвојена за ову намену „утрошена на исплату подстицаја подносиоцима раније поднетих захтева“.

У питању је седми захтев „Флореса“ који у Министарству пољопривреде није добио „зелено светло“, с тим да је претходних шест остало без икаквог одговора и образложења. За Миомира Пљакића, власника и директора „Флореса“, овакав однос државе је недопустив, тим пре што су, како каже, средства намењена подстицају извоза загарантована одлуком надлежних државних органа.

– У уредбама Министарства пољопривреде никад није речено да су средства ограничена, већ да ће новац бити исплаћен свим извозницима пољопривредних производа који испуне услове. Документацију да је роба извезена и наплаћена уредно смо проследили Народној банци, а она је, како смо обавештени, сва та акта доставила ресорном министарству. Просто не могу да схватим да се сада неко овако поиграва са нама. И то у тренутку када је држава јасно и гласно рекла да аграр и извоз пољопривредних производа треба да буду окосница целокупног привредног развоја земље – каже Пљакић у изјави за „Политику“.

Иако се предузећу по овом основу дугује око 700.000 динара, наш саговорник наводи да није реч само о новцу.

– Изгледа да држава има различите аршине. Војвођанским паорима је исплаћено све, а нама ништа. Значи ли то да и ми у Шумадији и другим деловима Србије треба да блокирамо путеве да бисмо добили оно што нам припада – пита се власник „Флореса“.

Фирма „Флорес“ извози 60 одсто својих производа. Углавном је то „жута оса“, а у Аустралији, САД и ЕУ сваке године се попије 70.000 флаша ове природне ракије од шљиве. Иако је заступљена у картама пића најпознатијих хотелских ланаца широм света, извозне субвенције за ову врсту производа смањују се из године у годину, каже Пљакић:

– Раније нам је враћано 10 одсто од онога што бисмо зарадили извозом ракије, последње две године субвенције су пале на пет одсто, а ове године, како нас обавештава надлежно министарство, од државе ћемо добити нула динара. Питам се само да ли су исти допис добили и извозници воћа, поврћа, млечних прерађевина, меса...

Изостанак гарантованих субвенција за извоз, како каже власник „Флореса“, само је „кап у мору“ проблема с којима се суочавају сви произвођачи природних ракија у Србији.

– Треба ли да подсећам да наша шљивовица није заштићена законом као алкохолно пиће са географским пореклом. То је недопустиво. Истовремено, произвођачи природних ракија у Србији су у подређеном положају у односу на фирме које се баве производњом других алкохолних пића. Пиво и вино могу да се рекламирају до миле воље, а нама је то забрањено. Нека ми неко каже у којој је европској земљи такав пропис на снази – наводи Пљакић за наш лист.

Шта са ракијом коју су сељаци испекли пре ступања на снагу новог закона, такође се пита власник „Флореса“, наводећи да та фирма има 280 коопераната у чијим је казанима, како каже, остало више милиона литара препеченице која није пописана и која сада не може да се стави у промет.

– Ракија је испечена пре новог закона, што значи да је направљена мимо прописа, без лиценце, технолога и технологије. Да ли то значи да сада све те количине треба да се баце, будући да не могу да се користе за даљу производњу, или држава, можда, мисли да сељаци треба сами да је попију – каже Пљакић.