Киоск

Дубоко је уздахнула и наслонила се на новински киоск. Неочекивана врелина мајског дана растезала је минуте и крала јој стрпљење. Спустила је на тротоар цегере са намирницама које је пазарила у самопослузи и марамицом обрисала зној са врата и чела.

Поглед јој је нехотице прешао преко насловних страница свих могућих часописа, дневних и недељних новина. Посматрала је гомилу слова и слика како се међусобно тискају као да се боре за што упечатљивије место на насловницама.

Помислила је како је данас више него пожељно све оно што је некада било разлог да човек од стида побегне у мишју рупу, да не излази из куће данима, чупа косу, забије главу у крило, пожели да у земљу пропадне... Брука, једноставно, више није брука. Срамота, просто, више није срамота. Оно што се некада жигосало сада је постало препорука и, малтене, услов за избијање у први план.

– Комшинице! Комшинице јел’ вам добро? – зачуо се глас продавачице из киоска. – Хоћете ли да вам дам флашицу воде? Уђите код мене да седнете мало.

Како је Н. ушла у киоск, тако се преко пулта са наслаганим новинама промолила глава муштерије. Човек у болничком шлафроку испод кога је вирила пругаста пиџама, узвикнуо је:

–Аха! Стигло појачање! Срам вас било! Маторе жене,а продајете порнографију! Где вам је образ?!

Н. га је погледала забезекнуто.

– Варате се, ја не…

– Шта ви ,,не”? Мислите да сам ћорав? Хоћете да кажете да ту има и неких озбиљних новина? Е, па нема! Све саме лажи, преваре, неистине, разне бљувотине, срамоте…

Зграбио је прве новине које су му дошле под руку и буквално заурлао:

– Погледај ову! Пустила свој креветски снимак! Зар је то достојно било којих новина? А кад помислиш готова је, завршила каријеру, кад оно кврк, заузела све насловне стране! Утркују се чији ће ексклузивац да постане! Охохо, гле’ тек овога како се шири по насловници! Сећаш се њега?! То је онај што је поносно изјавио: ,,Никада нисам прочитао ниједну књигу и то не намеравам да учиним јер ми уопште није ни потребно!” Рече човек и не само да остаде жив, већ и однесе победу уз помоћ гласова публике која му додели главну награду!

Н. је збуњено гледала час њега, час продавачицу која јој је давала некакве знаке жмиркајући очима.

– А види сад овог! Накрао се државних пара у пет режима, променио буљук партија а ено га још увек горе високо, небу под облаке! Још га пуштају да ме гледа право у очи и да ми се цери у фацу! Гледај, бре, жено! Нема новине у којој се на фотографијама не шепуре разноразне лопурде, преваранти и хвалисавци, и то по пријемима, промоцијама, модним ревијама… Уместо да их судије процењују на рочиштима док седе на оптуженичким клупама, процењују их и оцењују некакви ,,модни жирији” за најбољи ,,стајлинг” и ,,аутфит”?! Они су ,,топ”, они су ,,ин”, они су ,,гранд”, ,,хепи”… Види само колико је ту страних речи!

Подигао је кажипрст увис а онда га стрмоглаво запутио ка једном од таквих наслова.

– Ал’ само да знате! Провалио сам им свима начине на које, ако желе, могу да заштите ,,миљенике” путем новина и телевизије! Кључна ствар је да се убаци мало сленга у наслове и ето од превараната и дрипаца нових ,,хероја”! Гледај, на пример, ово: уместо да кажу опљачкао, оробио, проневерио, украо или саставио банду, они кажу: махерски га одрадио, марн’о кинту или паметно се умрежио. И то му онда још дође као неки шмекерско-мангупски подвиг! А како би се још јаче нагласио ,,махерски шмекерлук” додељују им и различите титуле, на пример: национале или икона, цар, царица, краљ, краљица…

Н. је устала са столичице и окренула се да изађе из киоска. Човек се тада још више унео кроз прозорче према њој и запенио:

– Где ћеш? Бежиш из тог контејнера? Е, па нема бежања!

– Господине, молим вас…

–Шта ме сад молиш? Ти као немаш везе са тим новинама? Е, ту се грдно вараш! Ти и ова поред тебе сте саучеснице јер их продајете, а ови са ове стране пулта су исто то зато што их купују!

Иза његових леђа створила су се одједном два болничара, ухватила га испод мишке и одвукла у амбулантна кола.

Видно узнемирена, Н. је сагла главу. Гледала је у своје отечене чланке на ногама и подеране врхове изношених ципела.

– Ау, какав тип – рекла је продавачица. Надам се да се нисте превише потресли. Ја сам се већ навикла. Дођу па свашта причају. Него, реците, које ћете ви новине комшинице?

–Хвала, нећу данас – рекла је тихо, узела цегере и отишла вукући своје тешке ноге низ улицу.