Нема хране без Хасапа

Ако је веровати изјавама надлежних инспекција, то што је одлучено да они који продају храну на мало, ипак, немају обавезу да уведу Хасап систем, не значи да би грађани требало да буду забринути за исправност намирница које купују.

Добра хигијенска и дистрибутивна пракса гарантују безбедност хране, поручују они, док је од јуче Хасап обавеза за све остале који производе и продају прехрамбене производе. Велики системи, попут кланица или фабрика, углавном су још раније увели овај систем, то су учинили и многи од водећих трговинских ланаца, али поставља се питање шта сада да ради власник пекаре или киоска брзе хране који је увео Хасап, папрено то платио, а сада се испоставило да то није ни морао да уради.

– Директно сам стављен у лошији положај од онога ко га није увео, јер сам дао много новца за то, а сада испада да су боље прошли они који нису – пожалио се власник киоска брзе хране из Пожаревца.

Незванично се, међутим, сазнаје да ће Хасап бити обавеза кад-тад, па овај мали предузетник и многи попут њега неће зажалити због тога што су одлучили да успоставе Хасап систем.

Занимљиво је видети и због чега увођење овог система толико кошта. Из Министарства пољопривреде још су раније поручивали да нема потребе за ангажовањем прескупих консултантских кућа, јер како кажу „Хасап не подразумева печат на зиду, већ систем који функционише, у којем треба идентификовати ризичне тачке у производњи хране и тако очувати њену безбедност”. Међутим, у реалности, мало који предузетник је у стању да то сам уради, па је неопходно потражити помоћ.

У кућама које се тиме баве углавном нису били расположени да говоре о ценовницима својих услуга, али према незваничним подацима, најпре систем мора да уведе консултантска кућа, што један мањи објекат кошта око 1.500 евра, а потом сертификациона кућа издаје потврду да они заиста и имају систем, попут Хасапа, што такође кошта до 1.500 евра. То значи да би, према незваничним информацијама, власника једног „фаст фуда” са пет-шест запослених увођење Хасапа, али и припремање објекта за то, могло да кошта између три и пет хиљада евра.

Шта је уопште Хасап и зашто је неопходан у производњи хране?

У Министарству пољопривреде и трговине објашњавају да је реч о систему анализе опасности и критичних контролних тачака.

– Главни циљ Хасапа је да се успостави интегрисани превентивнисистем који осигурава безбедност хранеу свакој фази производње, прераде и дистрибуције, чиме се доприноси елиминисању ризика или његовом смањењу на ниво прихватљив по здравље људи, односно да осигура производњу микробиолошки исправне хране – објаснили су.

Уместо традиционалног начина контроле готових производа, Хасап систем делује превентивно тако да се најпре идентификују ризичне тачке производње, односно тачке у технолошком процесу у којима може доћи до контаминације производа.

– После одређивања критичних тачака одреде се превентивне мере за њихову контролу које ће спречити контаминацију хране. Обавеза свих произвођача је да овај интерни систем контроле примене и спроводе, док ће надлежне инспекције вршити контролу како би провериле да ли су сви субјекти, који су били у обавези да уведу систем безбедности хране, то и урадили – рекли су у министарству.

До сада је више од 50 одсто привредних субјеката, који се баве производњом хране биљног порекла, увело Хасап, као и 314 објеката за производњу и прераду меса и производа од меса, док их око 200 уводи.

-------------------------------------------------------------

Халал за муслиманске земље

Да би неки произвођач могао своје прехрамбене производе да извози у муслиманске земље неопходно је да има халал-сертификат који издаје Агенција за сертификацију халал-производа.

Произвођач, између осталог, мора да достави списак производа, опис технологије производње, да наведе све сировине и адитиве који улазе у готов производ. Он, у основи, мора да има све наше неопходне стандарде, попут Хасапа, али је потребно и поштовање додатних правила, односно производ може да садржи оно што је халал (дозвољено по муслиманским прописима), односно да нема било шта што је харам (забрањено).

Строги услови и за извоз у Русију

Први корак за оне који би храну да извозе у Русију је припрема документације о здравствено-хигијенској исправности производа и амбалаже и припрема различитих врста сертификације, које се тичу пословања предузећа. Преведена и оверена документа се шаљу руској сертификационој кући. Следи провера руских сертификационих органа, који долазе да обиђу производњу, да се увере да су испуњени сви услови који су приказани кроз документацију, да узму одређене узорке и валидне сертификате. Добијање сертификата ГОСТ-Р траје најмање неколико месеци, а поред трошкова пута и смештаја руске инспекције, плаћа се сертификат за сваки производ посебно.