Мртав Бин Ладен завадио САД и Пакистан

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Односи Америке и Пакистана, који су одувек били брак са мало љубави, а много рачуна, доспели су на најнижу тачку од како су 2001. постали савезници у „рату против терора”, констатују у последња два дана овдашњи медији.

Најновији повод за заоштравање је хапшење 40 људи који су у Пакистану на разне начине били помагачи – или су за то осумњичени – ЦИА да открије и ликвидира вођу Ал Каиде Осаму бин Ладена. Међу њима је и један пакистански мајор, чија је кућа била у непосредној близини Бин Ладеновог скровишта, и који је наводно био плаћен да осматра ко тамо све долази и оданде одлази, да фотографише и све то доставља америчкој обавештајној служби.

Ухапшен је чак и локални сељак који је Бин Ладенову кућу снабдевао млеком, као и многи други који су на неки начин могли да буду у функцији тајне операције америчких специјалаца. Функционери локалне полиције Аботабада добили су премештај, а војна обавештајна служба је запленила сву документацију из земљишних књига о тој кући, испред које непрестано стражари једна војна јединица.

Како износе „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост”, водећи дневници са добрим везама у влади, али и дописницима у Исламабаду, шеф пакистанске армије генерал Ашфак Кајани и шеф војне обавештајне службе генерал Шуђа Паша, под великим су притиском из редова пуковника да заоштре свој став према Америци и чак откажу војну сарадњу, која је један од кључних елемената стратегије Вашингтона за привођење крају већ десетогодишњег рата у суседном Авганистану.

Односи су на стрмој силазној путањи већ месец и по дана, од момента када је обелодањено да су амерички командоси без знања пакистанских цивилних и војних власти извршили препад на кућу која се налазила у граду са чак три гарнизона, само педесетак километара од престонице, Исламабада, и ликвидирали вођу Ал Каиде.

У Пакистану је то доживљено као „понижење” и досад најдрастичнији атак на његов суверенитет. После овог догађаја учестали су захтеви да САД обуставе своје тајне операције на пакистанској територији, а пре свега мисије беспилотних авиона који ракетирају куће осумњичених припадника талибана и сарадника Ал Каиде.

Многим оперативцима ЦИА и Пентагона поништене су боравишне визе, а прекинут је и програм обуке пакистанских војника за акције против исламских екстремиста у пограничном подручју.

Процењује се да је мотив Пакистанаца да се са једне стране ублажи незадовољство у јавном мњењу које је огорчено због тога што су Американци своју спектакуларну акцију извели дословно испред носа њихових генерала, а са друге да се стишају све гласнија гунђања официра нижег ранга, незадовољних „поданичким” односом њихових команданата према Америци.

Овако оштро критиковање војног врха, који је у 64-годишњој историји Пакистана неколико пута пучевима преузимао власт, нешто је сасвим ново у овој по многољудности другој муслиманској земљи (170 милиона становника), а уз то и јединој у исламском свету која поседује нуклеарни арсенал.

Како пише јучерашњи „Њујорк тајмс”, генерал Ашфак Кајани, који је на челу војске од 2007, чак се бори за опстанак на овом положају, суочен са незадовољством осталих 10 генерала, припадника 11-чланог генералског колегијума који о кључним питањима војне (и државне) политике одлучује консензусом. Помиње се чак и „пуч пуковника”, који је мало вероватан, али сензација да се о томе уопште говори.

Одлазећи директор ЦИА Леон Панета прошлог викенда је ванредно био у Исламабаду, где му је недвосмислено саопштено да „независне” америчке операције у Пакистану морају да се обуставе.

До најновијег заоштравања долази у изузетно деликатном моменту за Вашингтон, када Обамин ратни штаб вага да ли да после ликвидације Осаме бин Ладена убрза повлачење из Авганистана, где се сада налази 100.000 америчких војника, а чији је почетак најављен за 1. јул.

Овде нико не сумња да Пакистан мора да буде важан актер сваког мировног споразума за Авганистан, с обзиром на његову „двоструку игру” у авганистанском грађанском рату: с једне стране је амерички савезник (из Вашингтона у ту сврху добија око две милијарде долара помоћи), а са друге је главни спонзор и заштитник талибана. Овде није прошло непримећено да је у таласу антиамеричког расположења покренутом после акције у Аботабаду мало пажње обраћано на чињеницу да је Бин Ладен сасвим комотно живео као комшија пакистанске војске.

Одлазећи секретар за одбрану Роберт Гејтс (пензионише се крајем овог месеца, на његово место долази Леон Панета), изјавио је у среду у Конгресу да упркос поремећају у односима САД морају да раде са Пакистаном, јер је „неповерење између савезника реалност глобалне дипломатије”.