Запад на грчким коленима

Грчка клизи у хаос, проценио је јуче Димитрис Линцерис, посланик владајућег ПАСОК-а, позивајући врх Папандреуове странке да преузме одговорност за драматичну кризу на Егеју, која из темеља љуља еврозону, ЕУ, али и вишедеценијску трансатлантску солидарност, заковану у данашњем устројству гласачких права у ММФ-у.

И док у Атини траје политичка драма, Европска унија, ММФ и међународне агенције за кредитни рејтинг из часа у час мењају однос према држави чији је спољни дуг већ премашио вртоглавих 300 милијарди евра.

Колико до јуче, европски званичници најављивали су да ће на самиту лидера ЕУ, 23. и 24. јуна, постићи договор о финансијској подршци Грчкој у 2012. години. По новом, тај договор несложних европских партнера одлаже се „вероватно” за средину јула, септембар или касније, каже Оли Рен.

Колико до јуче, ММФ је условљавао исплату свог удела у петој транши, лане договореног (првог) спасилачког пакета за Грчку, јасним оквиром даље европске помоћи Атини. Сада, ММФ је изгледа спреман да ту траншу (3,3 милијарде евра 29. јуна) исплати уколико ЕУ „политички чврсто обећа” да ће постићи међусобни договор.

Колико до јуче, агенције за кредитни рејтинг претиле су да ће било какво „преобликовање темпа и услова отплате пристижућих грчких обавеза сматрати банкротом ове или оне врсте”. По новом, агенције за кредитни рејтинг спремне су да „временски развучену отплату грчких дугова” прихвате као „ограничено неиспуњавање обавеза” и задрже грчки рејтинг на понижавајућем CCC нивоу (један изнад „Д”).

Има ли Запад идеју како да разреши грчку дужничку драму? Марио Драги, главни фаворит за новог шефа Европске централне банке је прецизан: „Европа не зна како да се избори са евентуалним државним банкротом чланице еврозоне, што би могло лако довести до ланчане реакције”.

Већина богатијих западних престоница утркује се у омаловажавању урушене Грчке. У трговини условима, терминима и погрдама према држави на Егеју, изостају два кључна питања.

Са којом проценом ризика су француске, немачке и америчке банке, иначе водећи повериоци осиромашене Грчке, почетком овог века, тамо пласирали милијарде, данас неизвесно наплативих, евра и долара? И, зашто страни повериоци – приватни и институционални – данас од обичних Грка очекују да поднесу главну жртву у отплати баснословног дуга?

Претња кредитних агенција да би могле ускоро срозати рејтинг француских и белгијских банака, уплетених на грчком финансијском тржишту, тек ће оголити неке, још неуочене, слабости банкарске логике Запада пре глобалне финансијске кризе 2007. године.