ММФ: спорији раст и већи ризици

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Раст светске економије у целини се донекле успорава, док истовремено расту ризици од нове финансијске кризе, главна је констатација најновије Прогнозе за светску економију (World Economic Outlook), коју квартално објављује Међународни монетарни фонд.

Из пратеће табеле најновијег саопштења види се да се већ раније констатован тренд – да је динамика раста развијених економија много спорија него код нових економских сила – наставља. Док је код првих прогноза овогодишњег раста, сасвим скромна 2,2 одсто (2,6 за 2012), бруто национални производи Кине и Индије увећаће се ове године за 9,6 и 8,2 одсто (9,5 и 7,8 одсто у 2012.).

За наш регион, Централну и Источну Европу, пројекција вели да ће ова година бити боља од следеће: раст у 2011. пројектован је на 5,3 одсто, али само 3,2 у 2012.

Прогноза констатује и раст глобалне инфлације: са 3,5 одсто у последњем кварталу прошле, она је у првом ове скочила на 4 одсто поена, поскупљењем сировина, што је више од очекиваног, мада се „инфлационо језгро” усадило у великом броју земаља. Инфлаторни притисци су при том шири у „новим економијама” него код традиционалних економских сила, као што су САД и Јапан (стање инфлације у еврозони се оцењује као „умерено”).

Објашњење за овакву ситуацију су генерално свугде скупљи храна и гориво и чињеница да та два елемента у већој мери учествују у „потрошачкој корпи” поменутих „помаљајућих” економских сила.

Главна констатација најновије прогнозе је указивање на погоршање стања на фронту финансија у првом овогодишњем кварталу и повећање нестабилности у овој области у мају. Разлог за то су повећане бриге због прилика „на периферији еврозоне”, при чему се у документу ММФ-а не именује Грчка, али је није тешко препознати.

Збивања у тој земљи се са солидном дозом забринутости прате у америчкој штампи. У интернет издању „Њујорк тајмса”, као „цитат дана” наводе се речи Јенс Бестијана, економисте Хеленске фондације за европску и спољну политику из Атине, који каже да „очигледно постоји осећај да је то друштво на ивици слома”.

На нашу молбу, упућену имејлом, да ову оцену прокоментарише, Бестијан је одговорио да је „прилично забринут шта ће Грчкој донети предстојеће недеље”.

Поред недовољног темпа напретка у „поправци” банкарског система, пре свега оног у Европи, међу факторима који стварају атмосферу финансијске нестабилности су и прилике у Америци, где је у току политичко надвлачење око повећавања већ достигнутог лимита за задуживање владе, док кључно тржиште некретнина, са којег је потекла минула глобална криза, и даље показује велике структурне слабости.

Утешни део прогнозе ММФ-а је да ће успоравање кроз које ће глобална економија проћи у другом кварталу, који се ускоро завршава, бити праћено убрзањем у другој половини ове године, али и ово је праћено опрезом због поменутих фактора ризика, а пре свега даљег погоршања на периферији еврозоне. Закључак је да ће, ако се страховања у овом погледу обистине, то осетити и остатак света.

М. Мишић