MMF: sporiji rast i veći rizici

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Rast svetske ekonomije u celini se donekle usporava, dok istovremeno rastu rizici od nove finansijske krize, glavna je konstatacija najnovije Prognoze za svetsku ekonomiju (World Economic Outlook), koju kvartalno objavljuje Međunarodni monetarni fond.

Iz prateće tabele najnovijeg saopštenja vidi se da se već ranije konstatovan trend – da je dinamika rasta razvijenih ekonomija mnogo sporija nego kod novih ekonomskih sila – nastavlja. Dok je kod prvih prognoza ovogodišnjeg rasta, sasvim skromna 2,2 odsto (2,6 za 2012), bruto nacionalni proizvodi Kine i Indije uvećaće se ove godine za 9,6 i 8,2 odsto (9,5 i 7,8 odsto u 2012.).

Za naš region, Centralnu i Istočnu Evropu, projekcija veli da će ova godina biti bolja od sledeće: rast u 2011. projektovan je na 5,3 odsto, ali samo 3,2 u 2012.

Prognoza konstatuje i rast globalne inflacije: sa 3,5 odsto u poslednjem kvartalu prošle, ona je u prvom ove skočila na 4 odsto poena, poskupljenjem sirovina, što je više od očekivanog, mada se „inflaciono jezgro” usadilo u velikom broju zemalja. Inflatorni pritisci su pri tom širi u „novim ekonomijama” nego kod tradicionalnih ekonomskih sila, kao što su SAD i Japan (stanje inflacije u evrozoni se ocenjuje kao „umereno”).

Objašnjenje za ovakvu situaciju su generalno svugde skuplji hrana i gorivo i činjenica da ta dva elementa u većoj meri učestvuju u „potrošačkoj korpi” pomenutih „pomaljajućih” ekonomskih sila.

Glavna konstatacija najnovije prognoze je ukazivanje na pogoršanje stanja na frontu finansija u prvom ovogodišnjem kvartalu i povećanje nestabilnosti u ovoj oblasti u maju. Razlog za to su povećane brige zbog prilika „na periferiji evrozone”, pri čemu se u dokumentu MMF-a ne imenuje Grčka, ali je nije teško prepoznati.

Zbivanja u toj zemlji se sa solidnom dozom zabrinutosti prate u američkoj štampi. U internet izdanju „Njujork tajmsa”, kao „citat dana” navode se reči Jens Bestijana, ekonomiste Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku iz Atine, koji kaže da „očigledno postoji osećaj da je to društvo na ivici sloma”.

Na našu molbu, upućenu imejlom, da ovu ocenu prokomentariše, Bestijan je odgovorio da je „prilično zabrinut šta će Grčkoj doneti predstojeće nedelje”.

Pored nedovoljnog tempa napretka u „popravci” bankarskog sistema, pre svega onog u Evropi, među faktorima koji stvaraju atmosferu finansijske nestabilnosti su i prilike u Americi, gde je u toku političko nadvlačenje oko povećavanja već dostignutog limita za zaduživanje vlade, dok ključno tržište nekretnina, sa kojeg je potekla minula globalna kriza, i dalje pokazuje velike strukturne slabosti.

Utešni deo prognoze MMF-a je da će usporavanje kroz koje će globalna ekonomija proći u drugom kvartalu, koji se uskoro završava, biti praćeno ubrzanjem u drugoj polovini ove godine, ali i ovo je praćeno oprezom zbog pomenutih faktora rizika, a pre svega daljeg pogoršanja na periferiji evrozone. Zaključak je da će, ako se strahovanja u ovom pogledu obistine, to osetiti i ostatak sveta.

M. Mišić