Сељаци смршали од извозних субвенција

Жаока „жуте осе” отупљена је после одлуке Министарства пољопривреде да власницима фирме која производи најпознатију српску шљивовицу ове године не одобри ни динар из фонда за подстицај извоза пољопривредних производа. Исповедивши своје извозне проблеме „Политици”, власник породичне фирме „Флорес” је рекао да не може да схвати да се сада неко поиграва њима, и то у тренутку када је „држава јасно и гласно рекла да аграр и извоз пољопривредних производа треба да буду окосница целокупног привредног развоја земље”.

Заиста, од када су креатори економске политике поново убацили извоз и пољопривреду у фокус стратегије развоја, свака извозничка суза, а нарочито када је изазове држава, изазива посебну пажњу. Ем је фирма „Флорес” породична, ем прави шљивовицу а, још уз то, кваси грла у САД, ЕУ и Аустралији.Кад, не лези враже, администрација неће да помогне.

Прича је, међутим, далеко шира од чињенице да је „жута оса” закинута за субвенције. Изгледа да су се од фонда за подстицај извоза најмање угојили сељаци. Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде, објашњава да судо сада субвенције за извоз добијала лица која остварују извоз.

– То углавном нису сељаци, већ трговинске куће или прерађивачи – каже Миловановић, прецизирајући да се од ове године субвенције за извоз усмеравају ка породичним пољопривредним газдинствима.

Према његовим речима,сељацима је помоћ много више потребна него некој великој трговинској извозној фирми.

– Пракса је показала да у великој мери те субвенције нису ни долазиле до произвођача.Зато је државна помоћ данас потребнија онима који су на граници да постану економски одрживи, а не компанијама које извозе широм света – тврди Миловановић.

Он указује на још један аспект субвенционисања извоза пољопривредних производа, а то је да је државна помоћ у наступу на страним тржишна недозвољена работа са становишта Светске трговинске организације (СТО). Србија је, наиме, у досадашњим преговорима о чланству преузела обавезу да ову меру укине пре него што постане члан ове међународне организације.

Међутим, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Милан Простран каже да би Влада требало да заступа другачије становиште према све строжим критеријумима Светске трговинске организације. Док у Министарству пољопривреде сматрају да су подстицаји за извознике, који се спроводе од 2004. године, знатно помогли да се многе компаније учврсте на светском тржишту, попут произвођача „жуте осе”, Простран предлаже да Србија, до момента уласка у СТО, задржи и повећа тај вид подстицаја, како би српски произвођачи хране повећали конкурентност на иностраном тржишту.

– С обзиром на то да је улазак у СТО и даље неизвестан, мислим да треба појачати обим подстицаја извоза – каже он, подсећајући да је та ставка у буџету из године у годину рапидно опадала.

Наиме, ове године је за ту намену издвојено 300 милиона динара, док је прошле године та сума била двоструко већа и износила је 600 милиона. Пре две године, држава је помагала извознике пољопривредних производа са 900 милиона динара, док су 2008. године планирана средства у буџету износила чак 1,2 милијарде динара.

Сада је читав систем субвенција извоза пољопривреде под притиском СТО сведен на минимум, мада је и други фактор, који постаје класика српске економије, утицао на мањи подстицај извоза. А то је да нема пара у буџету.

Простран такође подсећа да за извоз у земље Цефта Србија нема право да субвенцијама јача пласман пољопривредних производа, али да на ту карту може да игра када извози у ЕУ, Русију или на друга тржишта.

Ипак, и Миловановић и Простран се слажу да држава кроз друге, заобилазне облике субвенције може јачати извоз хране. Пример за то је Хрватска, чији је аграрни буџет три пута већи од српског. Хрватска за помоћ сељаку издваја око 600 милиона евра, док је нашсве неухрањенији и спушта се на коту од 200 милиона. При том, Хрватска има три пута мању пољопривреду од Србије.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Користили субвенције пет година

Из Министарства пољопривреде су саопштили да је предузеће „Флорес” користило средства овог министарства намењена субвенционисању извоза од 2005. године, када им је додељено 647.233 динара. Наредне године, додељено им је 1.234.561,98 дин., док су 2007. године добили 633.885,34 динара. У 2008. години „жутој оси” је додељено 464.219.23 динара, следеће 2009. године 798.526,52, а прошле године укупно 341.984,21 динар.

-----------------------------------------------------------

Одбијено, па одобрено

Сличну исповест, попут власника „жуте осе”, прошле недеље је у нашем листу имао власник породичне фабрике из Обреновца, која 100 одсто своје производње, софистициране металске производе, извози у ЕУ. Они су аплицирали за бесповратну помоћ од 130.000 динара код Националне агенције за регионални развој, али су одбијени. Истине ради, након жалбе коју су приложили, средства су им после неколико месеци одобрена, али власник компаније је због немогућих рокова  за реализацију посла, као и лошег искуства, одбио да та средства покупи. Тај власник не жели да му се поново помиње име и назив његове компаније, јер не жели да се качи са државом. До закључења овог издања нашег листа, у Националној агенцији за регионални развој нису коментарисали разлоге због чега су обреновачки извозници најпре одбијени, а потом су прошли тест доделе бесповратне помоћи.