Кроз кризу на крилима седатива

У Србији не рецепт лекари у домовима здравља сада највише пишу два лека: „пресолол” за срце и висок притисак и „бромазепам” за смирење и нервозу.

Скоро два милиона кутија, тачније 1.983.686 кутија „пресолола”, грађани су подигли помоћу рецепта, а чак 4.272.505 кутија „бромазепама” је преписано на рецепт. Наравно, овај број је вишеструко већи јер нико не води статистику колико је поменутих лекова продато у приватним апотекама.

Такође, у милионским бројкама грађани пију „бенеседин”, „лексилијум” и остале лекове из групе анксиолитика и седатива. Иако лаицима потрошња лекова ове врсте изгледа претерано велика, психијатар доцент др Нађа Марић, са Института за психијатрију Клиничког центра Србије, објашњава да се и у развијеним земљама ови лекови често узимају и да то „није српски феномен”.

– Стања анксиозности подразумевају страх, нелагоду или напетост без јасног спољашњег разлога. Почетне фазе анксиозности се лече овим лековима, док се не утврди шта је у њеној основи, али на дуже стазе анксиозност треба да се лечи другим медикаментима, који не стварају зависност. Ови лекови не се дају само оболелима од неког менталног поремећаја, а којих у Србији има око 300.000. Преписују се и код високог притиска, у дерматологији или кардиологији – објашњава докторка Нађа Марић.

Када се „бромазепам” не узима онако како га је преписао лекар, организам се навикне на лек и, како каже наша саговорница, потребне су све веће и веће количине да би се постигао ефекат умирења, што може да буде један од разлога зашто се користи у толиким количинама.

– Нико, међутим, не може осуђивати људе који те лекове узимају јер они то не раде из забаве, већ имају потребу за тиме. То је опет боље него да човек добије инфаркт, хипертензију или чир, или да учествује у породичном насиљу – каже наша саговорница, додајући да је анксиозност предворје депресије, која ће, по проценама стручњака, 2020. године после кардиоваскуларних болести бити друга по учесталости.

Пре само неколико година, тачније у периоду од јуна до децембра 2002. године, грађани су највише пили за висок крвни притисак и чир на желуцу – „ранисан” на рецепт је ишао „као алва”, а затим су следили лекови за анскиозност, односно стања узнемирености и стрепње. Садашњи рекордер „пресолол” био је по преписиваности тек на осмом месту, а „бромазепам” на солидном – трећем.

Професор Медицинског факултета у пензији, дугогодишњи шеф Катедре за клиничку фармакологију, др Томислав Кажић тврди како све ове статистике немају никав значај јер се само мањи део лекова купује на рецепт.

– Реална потрошња је већа јер се трећина, а можда и више лекова купи мимо закона. Разумљиво је да се лекови за смирење код нас тако много узимају јер су они мање опасни од алкохола. Не може човек своју нервозу да утапа само у ракији. За стручну критику је чињеница да „бромазепам” потенцијално ствара највећу зависност и у културним земљама се не производи, а код нас је на првом месту по потрошњи. Нашим подацима о коришћењу лекова недостаје упоређење са суседним земљама – каже др Кажић.

Када је реч о великом броју на рецепт издатих кутија „пресолола”, др Кажић има кратко објашњење: моћ фармацеутске куће која га производи, која има највећу мрежу сарадника и најбољи маркетинг.

Др Кажић замера властима што дозвољавају да у кутији лекова нема таблета за месец дана терапије. Паковања су премала, па бројање потрошње по кутијама није прави начин за утврђивање стварне слике. Тако у кутији „пресолола” има 14 таблета, а у Енглеској кутија лека „атенолол” садржи 28 комада.

Према подацима које је „Политика” добила од Републичког завода за здравствено осигурање, међу својеврсне рекордере према броју лекова издатих на рецепт спадају и медикаменти из групе за лечење метаболизма, липаза, амилаза и протеаза капсуле. На рецепт је издато 1.621.119 кутија ових лекова, такозваних дигестива, који служе са смањење лучења ензима у систему за варење, која су на пример последица хроничног панкреатитиса.

– Поједини лекови су ушли „у перо” лекарима. Види се утицај фармацеутских кућа. Она која се изборила да њен лек уђе на листу, нормално да је повећала потрошњу свог лека. Не могу да се искључе потребе пацијента, али велики део посла обави фармацеутски лоби. Неспорно је да је „пресолол” потребан лек, али ко избије на прво место зависи у великој мери од везе између фармацеутске фирме и завода за здравствено осигурање, који диктира потрошњу лекова, али и лекара који су у комисијама за одређивање шта улази на листу лекова која се пише на рецепт – став је кардиолога др Хаџи Тановића.

Оливера Поповић