Kroz krizu na krilima sedativa

U Srbiji ne recept lekari u domovima zdravlja sada najviše pišu dva leka: „presolol” za srce i visok pritisak i „bromazepam” za smirenje i nervozu.

Skoro dva miliona kutija, tačnije 1.983.686 kutija „presolola”, građani su podigli pomoću recepta, a čak 4.272.505 kutija „bromazepama” je prepisano na recept. Naravno, ovaj broj je višestruko veći jer niko ne vodi statistiku koliko je pomenutih lekova prodato u privatnim apotekama.

Takođe, u milionskim brojkama građani piju „benesedin”, „leksilijum” i ostale lekove iz grupe anksiolitika i sedativa. Iako laicima potrošnja lekova ove vrste izgleda preterano velika, psihijatar docent dr Nađa Marić, sa Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da se i u razvijenim zemljama ovi lekovi često uzimaju i da to „nije srpski fenomen”.

– Stanja anksioznosti podrazumevaju strah, nelagodu ili napetost bez jasnog spoljašnjeg razloga. Početne faze anksioznosti se leče ovim lekovima, dok se ne utvrdi šta je u njenoj osnovi, ali na duže staze anksioznost treba da se leči drugim medikamentima, koji ne stvaraju zavisnost. Ovi lekovi ne se daju samo obolelima od nekog mentalnog poremećaja, a kojih u Srbiji ima oko 300.000. Prepisuju se i kod visokog pritiska, u dermatologiji ili kardiologiji – objašnjava doktorka Nađa Marić.

Kada se „bromazepam” ne uzima onako kako ga je prepisao lekar, organizam se navikne na lek i, kako kaže naša sagovornica, potrebne su sve veće i veće količine da bi se postigao efekat umirenja, što može da bude jedan od razloga zašto se koristi u tolikim količinama.

– Niko, međutim, ne može osuđivati ljude koji te lekove uzimaju jer oni to ne rade iz zabave, već imaju potrebu za time. To je opet bolje nego da čovek dobije infarkt, hipertenziju ili čir, ili da učestvuje u porodičnom nasilju – kaže naša sagovornica, dodajući da je anksioznost predvorje depresije, koja će, po procenama stručnjaka, 2020. godine posle kardiovaskularnih bolesti biti druga po učestalosti.

Pre samo nekoliko godina, tačnije u periodu od juna do decembra 2002. godine, građani su najviše pili za visok krvni pritisak i čir na želucu – „ranisan” na recept je išao „kao alva”, a zatim su sledili lekovi za anskioznost, odnosno stanja uznemirenosti i strepnje. Sadašnji rekorder „presolol” bio je po prepisivanosti tek na osmom mestu, a „bromazepam” na solidnom – trećem.

Profesor Medicinskog fakulteta u penziji, dugogodišnji šef Katedre za kliničku farmakologiju, dr Tomislav Kažić tvrdi kako sve ove statistike nemaju nikav značaj jer se samo manji deo lekova kupuje na recept.

– Realna potrošnja je veća jer se trećina, a možda i više lekova kupi mimo zakona. Razumljivo je da se lekovi za smirenje kod nas tako mnogo uzimaju jer su oni manje opasni od alkohola. Ne može čovek svoju nervozu da utapa samo u rakiji. Za stručnu kritiku je činjenica da „bromazepam” potencijalno stvara najveću zavisnost i u kulturnim zemljama se ne proizvodi, a kod nas je na prvom mestu po potrošnji. Našim podacima o korišćenju lekova nedostaje upoređenje sa susednim zemljama – kaže dr Kažić.

Kada je reč o velikom broju na recept izdatih kutija „presolola”, dr Kažić ima kratko objašnjenje: moć farmaceutske kuće koja ga proizvodi, koja ima najveću mrežu saradnika i najbolji marketing.

Dr Kažić zamera vlastima što dozvoljavaju da u kutiji lekova nema tableta za mesec dana terapije. Pakovanja su premala, pa brojanje potrošnje po kutijama nije pravi način za utvrđivanje stvarne slike. Tako u kutiji „presolola” ima 14 tableta, a u Engleskoj kutija leka „atenolol” sadrži 28 komada.

Prema podacima koje je „Politika” dobila od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, među svojevrsne rekordere prema broju lekova izdatih na recept spadaju i medikamenti iz grupe za lečenje metabolizma, lipaza, amilaza i proteaza kapsule. Na recept je izdato 1.621.119 kutija ovih lekova, takozvanih digestiva, koji služe sa smanjenje lučenja enzima u sistemu za varenje, koja su na primer posledica hroničnog pankreatitisa.

– Pojedini lekovi su ušli „u pero” lekarima. Vidi se uticaj farmaceutskih kuća. Ona koja se izborila da njen lek uđe na listu, normalno da je povećala potrošnju svog leka. Ne mogu da se isključe potrebe pacijenta, ali veliki deo posla obavi farmaceutski lobi. Nesporno je da je „presolol” potreban lek, ali ko izbije na prvo mesto zavisi u velikoj meri od veze između farmaceutske firme i zavoda za zdravstveno osiguranje, koji diktira potrošnju lekova, ali i lekara koji su u komisijama za određivanje šta ulazi na listu lekova koja se piše na recept – stav je kardiologa dr Hadži Tanovića.

Olivera Popović