Град жртва транзиције

Највећи губитници транзиције међу градовима Србије су Зрењанин и Пирот. Као највећи у Банату, град на Бегеју је уочи распада Југославије био један од њених индустријских центара. Данас предњачи у Србији по бројуљудистаријиход 55 годинакојисууприватизацијиосталибезпосла, каои по процентунезапосленихуодносунаукупанбројстановника.

Неки тумаче да стање у Зрењанину и није тако катастрофално у односу на друге, како се то чини, јер је овде имало шта да пропадне пошто није било гране у којој град није био доминантан. Највише је страдала прехрамбена индустрија, и то углавном због лоших приватизација: шећерана, Индустрија меса БЕК, Индустрија прерађевина од кукуруза ИПОК, Зрењанинска индустрија пива, али и друге фирме, као што су Грађевинско-индустријски комбинат „Банат“, Фабрика тепиха „Пролетер“, Фабрика шешира „Ударник“. Међутим, председник Већа савеза самосталних синдиката у Зрењанину Мирко Малешев тврди да је ситуација још гора од оне каквом се представља.

– У Србији је коначно схваћено да Зрењанин више није ни бледа слика оног што је некада био. Стање ће бити још поразније јер ћесе на тржишту рада наћи јошнеколико стотина људи – каже Малешев и наводи да ће неко морати да одговара због неуспешне приватизације и прописа који су то дозволили, а што је као последицу донело масовну незапосленост. У Зрењанину је крајем маја на евиденцији било 12.738 незапослених грађана, а у Средњобанатском округу чији је град средише 21.391.У ред за казан народне кухиње сваки дан стаје 200 Зрењанинаца. Опоравак је забележен 2008. када је Светска банка Зрењанин прогласила за најбоље место за инвестирање у Србији, али је онда наишла светска економска криза и избила је афера око издавања градског грађевинског земљишта.

Горан Ковачевић је најуспешнији привредник чија је фирма „Гомекс” у прошлој години постигла најбоље резултате. Недавно је изабран за потпредседника Уније послодаваца Србије. Он сматра да овакво стање у граду може да се превазиђе.

– Локална власт може да активира „успаване“ потенцијале. Фабрике су стале, цена им је мала. Треба да се дигну кредити, као што је то учињено за инфраструктуру, и да се оне откупе и повере младим и способним стручњацима да покрену производњу. Овако ти потенцијали пропадају и за јефтине паре их преузимају они који не желе да наставе производњу – вели Ковачевић. Он сматра да се хитно мора активирати Социјално-економски савет кроз који би дијалог повели власт, послодавци и синдикати. Шансу овог краја види и у интензивној пољопривреди, малим газдинствима и прерађивачкој прехрамбеној индустрији која се базира на овдашњем богатом сировинском окружењу. Ипак нема те привреде која може да издржи оволико оптерећење административног апарата и перманентно повећање јавног сектора, закључује бизнисмен који је успоставио одличну везу између трговине и производње преко своје фирме и овдашњег удружења повртара „Царска башта“.