Потрага за еликсиром младости

Када сте се јутрос пробудили, нисте знали да ћете живети шест сати дуже, почиње причу генетичар и молекуларни биолог проф. Мирослав Радман за „Le Point” идодаје: „Не знамо ни зашто ни како, али очекивани животни век се продужава за шест сати дневно, а ми можемо још да га повећамо!”

Професор Радман, човек који фризуром и ликом подсећа на Педра Алмодовара, један је од водећих стручњака за ДНК. У његовој париској лабораторији на Универзитету „Рене Декарт” микроскопи су поређани један до другој као топови на палуби брода. Син хрватског рибара, рођен у Сплиту пре 67 година, решио је да открије ни мање ни више него тајну бесмртности. Као Колумбо у науци, Радман истражује нове путеве у хемији старења. А оно што је открио могло би заувек да промени човечанство.

Звали су га са најпрестижнијих америчких универзитета, али је сидро спустио у Француској. После 30 година истраживачког рада на ЦНРС и „Инсерму”, Мирослав Радман верује да зна пут до еликсира младости.

„Проучавајући чудну бактерију Deinococcus radiodurans схватио сам да је могуће продужити људски век и добро здравље дуже од данас замисливих граница”, говори биолог који је обезбедио бесмртност уласком у Француску академију наука, а објашњење пружа и у новој књизи.

Бактерија која, као и низ других микроскопски малих створења, крије оружје против старења, откривена је 1956. у конзерви говедине, стерилисане гама зрацима. Тврдокорна врста отпорна је на радијацију 10.000 пута већу од оне која је за човека смртоносна. Због тога су се многи чак питали да ова бактерија није можда из свемира!

„У пустињи, спржен сунцем, деинокок може уз помоћ једне капи кише да оживи после неколико десетина или чак стотина година”, објашњава Радман.

У чему је тајна бактерије из усољене говедине?

„Из стања клиничке смрти васкрсава тако што себе репарира копијама својих генома. Ако имате неколико идентичних ’пазл’ слагалица којима недостају делови, можете их попунити помоћу оне која је комплетна. Треба само довести у ред стотине делова генома, оштећених радијацијом, што деинококу полази за руком за три до четири сата”,објашњава биолог.

Протеини који попуњавају слагалицу налазе се у свим живим организмима и требало би да нас заштите од слободних радикала. Али зашто код људи не функционишу?

„Проблем је што су и протеини подложни пропадању и мање су ефикасни.”

Тајно оружје деинокока је коктел молекула који овој бактерији омогућава да „блиндира” своје репаративне ензиме и заштити их од пропадања.

„И ми поседујемо заштиту од оксиданата, али недовољну да живимо колико бисмо желели.”

Чим открије замку за слободне радикале, Радман ће испробати еликсир на мишевима.

„То ће бити зрно песка које ће успорити или зауставити откуцавање нашег биолошког сата. За десет година можда ћемо имати вакцину против старења и појединачних болести које прате тај процес.”

Већ две године Радман француским и европским установама објашњава да му је потребно до три милиона евра да би наставио истраживања.

„Кажу ми да је старење сложен процес, да је то што говорим просто, и да нећу успети.”

А шта ће бити ако будемо живели 150 или 180 година?

„То ће нам омогућити да истражимо фантастичан потенцијал нашег ума. Човек има превелики капацитет мозга и данас умиремо а да не стигнемо да уживамо у мудрости и свему што смо научили. Кратак животни век људске врсте успорава њену културну еволуцију.”

----------------------------------------------------------------

Кандидат за „Нобела”

Професор Радман се већ неколико година помиње као кандидат за Нобелову награду. Иначе, угледна европска награда у области микробиологије („FMES – Lwoff Award”), коју од 2000. сваке треће године додељује Федерација европских друштава за микробиологију, биће му уручена 30. јуна у Женеви.