Буџет крпимо и у иностранству

Додатно задуживање је само друга страна минуса у државној каси. Овим речима Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, описује намеру државе да међународном тржишту понуди најмање 500 милиона евра, како би затворила јаз у буџету. Оно што је Глигоров хтео да каже је да фискалне власти заправо само поштују план, односно не раде ништа мимо Закона о буџету за 2011. годину. „Чим је планиран мањак нешто већи од 4,1 одсто за толико држава мора да се задужи”, објашњава Глигоров. Право питање је да ли је боље да се дефицит у каси финансира задуживањем у иностранству или код куће, додаје наш саговорник.

– Два су разлога за ову одлуку. Један је да задуживање у иностранству стабилизује курс и не подстиче инфлацију. Други је да је таква позајмица јефтинија, јер су камате ниже. Негативна страна је што се тиме повећава минус на текућем рачуну и у спољнотрговинској размени. На дужи рок, међутим, повећани страни дуг значајно ограничава политику курса и повећава ризике од спољашњих шокова – упозорава Глигоров.

Има ли српске дужничке папире ко да купи? Наш саговорник сматра да ће страни кредитори ценити да ли је наш страни дуг одржив и према томе ценити колико су ризичне хартије које им нудимо. Ако се само посматрају различити дугови (спољни, јавни, приватни), највећи је страни дуг земље (око 80 одсто бруто домаћег производа на крају 2010. године).

– То би могло да значи да би камата могла да буде релативно висока. Уз то, ваља рачунати и са тим да ће привредни раст морати да се успори како би се успорила и инфлација. То ће се вероватно догодити после избора. А то значи да ће страни дуг бити још већи терет, а то ће инвеститори имати у виду – скептичан је Глигоров.

Што се Ивана Николића, сарадника Економског института тиче, одлука државе да на јесен у свет „пусти” еврообвезнице може да ублажи ексклузивитет који имају домаћи инвеститори. Наиме, Николић сматра да се ове хартије у земљи продају са високим интересом и да би конкуренција могла да смањи државне трошкове на име камате.

– Друго је питање да ли је уопште добро оволико задуживање државе – каже Николић.

Укупан јавни дуг Србије био је на крају маја 13,23 милијарде евра и за пет месеци ове године повећан је за нешто више од милијарду евра, подаци су Министарства финансија Србије. Како се наводи, укупан јавни дуг је на крају маја био 38,3 одсто бруто домаћег производа (БДП) према 42,7 одсто БДП-а на крају прошле године.

Током прошлог месеца, укупан јавни дуг Србије повећан је за 280 милиона евра, а у односу на БДП, јавни дуг је у мају био за 1,9 процентних поена мањи него у претходном месецу, када је био 40,2 одсто БДП-а.

Према Закону о фискалној одговорности, јавни дуг Србије не би смео да пређе 45 одсто БДП-а. Укупне директне обавезе Србије на крају претходног месеца биле су 11,52 милијарде евра од чега 5,55 милијарди унутрашње обавезе, а спољни дуг 5,97 милијарди.

Министарство финансија је објавило да су укупне индиректне обавезе на крају маја биле 1,7 милијарди евра, од чега је унутрашњи дуг био 326,4 милиона, а спољни 1,38 милијарди. Укупан спољни дуг Србије, који укључује директне и индиректне обавезе, на крају маја је био 7,35 милијарди евра, док је на крају 2010. године био 7,24 милијарде.

А. Телесковић

---------------------------------------------------------------------------------------------

НБС дала буџету 4,2 милијарде динара

Добит Народне банке Србије у 2010. години износила је 5,9 милијарди динара, од чега је 4,2 милијарде уплаћено у буџет Србије, наведено је у јучерашњем саопштењу НБС.

Према одлуци Савета гувернера НБС који је усвојио финансијске извештаје НБС, из добити централне банке у посебне резерве биће издвојено 1,1 милијарда, а у основни капитал 0,5 милијарди динара.

НБС је финансијске извештаје за 2010. годину доставила Скупштини Србије 24. маја, заједно с извештајем овлашћеног ревизора који је оценио да они, како је истакнуто, истинито и објективно приказују финансијско стање НБС на крају прошле године.

Бета