Уточиште за одбачене мајке

Једанаестомесечни Дарио је доказ тезе да је љубав јача од свих препрека, а свој први рођендан прославиће у Материнском дому у београдској Звечанској улици, уточишту за мајке које су оставили партнери, али и одбациле породице. Његова мајка Виолета (25) стигла је у овај дом када је била у седмом месецу трудноће и борави у њему нешто више од годину дана

Родитељи су је, када су сазнали да је трудна, избацили из куће, јер се Виолета није венчала. Нису могли да прихвате чињеницу да се њен изабраник налази на одслужењу затворске казне. Даријева мајка од тада је била принуђена да обија прагове многобројних фирми у малом граду на југу Србије, како би обезбедила кров над главом за себе и своје дете.

Када је од алексиначког Центра за социјални рад добила 4.000 динара и објашњење да више не могу да јој помогну, Виолета је у петом месецу трудноће купила аутобуску карту у једном правцу и кренула пут престонице, надајући се да ће светла велеграда обасјати пут у бољу будућност за њу и њену бебу. Међутим, живот је још једном изневерио њена очекивања. Одбачена од свих нашла на се прагу Материнског дома. Када је на свет донела Дарија, прве лекције о родитељству и нези новорођенчета добила је од бабица и лекара који раде у овој установи.

Виолета је једна од шест младих жена чији су се снови о срећном породичном дому угасили у невеликој монтажној згради, смештеној у дворишту Дома за заштиту одојчади, деце и омладине коју из милоште називају Матерински дом. Врата овог дома отворена су за све труднице и новопечене мајке које немају кров над главом. Кроз Стационар за мајку и дете, како гласи званичан назив ове установе, годишње прође око 40 жена које су изневерили партнери и чија породица не жели бебу на свом списку станара.   

Мила Вуковић, руководилац Стационара за мајку и дете, каже да административни пут који води до Материнског дома почиње у Центру за социјални рад који треба да напише званичан захтев дому, чији стручни тим процењује величину проблема будуће мајке. Међутим, понекад се деси да живот „напише” за нијансу другачији сценарио, па новопечене маме у дом дођу право из породилишта или – у глуво доба ноћи, јер немају друго уточиште. У пет невеликих соба овог монтажног дома, који је подигнут 1970. године, има места само за 20 постеља за мајке и исто толико дечјих креветића, а због скучености простора жене су принуђене да деле собу, купатило и трпезарију.  

А на питање – како изгледа скица за профил типичне „станарке” овог дома, Мила Вуковић каже да је то жена која је најчешће одбачена од свих људи које је волела и којима је веровала. Оставио ју је партнер, презрели родитељи, изневерили пријатељи који нису могли или нису хтели да јој пруже подршку у тешкој животној ситуацији… Међу мајкама има девојчица које нису одувале 18 свећица на рођенданској торти, студенткиња из унутрашњости, али и жена које су у браку родиле дете и схватиле да су брачни окови „претешки“ за њихова плећа. Неки малишани који одрастају у овом дому рођени су у везама за једну ноћ, други су плод силовања, а неке од ових младих жена биле су жртве трафикинга и насиља у породици. 

„Велика је жеља ових мајки да њихови малишани одрастају уз њих, без обзира на сва искушења која живот носи. Иако је правилником овог дома предвиђено да мајка са дететом у њему проведе годину дана, водимо рачуна о томе да по истеку календарске године мајку и њену бебу не избацимо на улицу, већ да јој помогнемо да пронађе кров над главом и посао којим може да издржава себе и дете, као и да јој обезбедимо новчану помоћ центра за социјални рад. И, наравно, трудимо се да повежемо покидане емотивне везе између мајке и њене породице како би жена могла да се врати у свој родитељски дом. У веома малом броју случајева успевамо да мотивишемо оца да прихвати своју родитељску дужност”, каже Мила Вуковић.

Милана Јањатовић, социјални радник у Материнском дому, каже да се о физичком и менталном здрављу младих мајки брину психолог, социјални радник, педијатар, нутрициониста и две медицинске сестре који се 24 часа дневно старају о најмлађим становницима дома у Звечанској. Она додаје да је већина мајки толико љута и огорчена на своје партнере да уопште не жели да улази у административну битку за добијање алиментације.