Амнестија, али кад

ТЕМА ДАНА
Сва савремена кривична законодавства предвиђају амнестију која је, по својој природи, акт политичке воље највиших органа државне власти, наводи се у образложењу Предлога закона о амнестији који је припремила Влада Србије а који се може спровести само ако га, као и све законе, усвоји Народна скупштина. Кривични законик, иначе, прописује да се лицима која су обухваћена амнестијом може дати делимично или потпуно ослобођење од издржавања казне. Законом о амнестији мења се ситуација осуђених лица јер су се измениле друштвене, економске и политичке прилике, прецизира се у поменутом документу достављеном парламенту.

– Да би се спровела амнестија која се, за разлику од помиловања, односи на неодређен број лица, мора да се усвоји одговарајући закон. Уобичајено је да се такви закони усвајају после великих друштвених и политичких промена. Обнављање државности Србије и усвајање Устава заиста су добар повод за амнестију. Међутим, када се прерано изађе са таквом идејом, па се у све умеша политика, долази до проблема попут ових око актуелног предлога закона о амнестији – објашњава доцент др Горан Илић са Правног факултета у Београду.

Влада Србије понудила је на усвајање предлог по којем би групи затвореника (може се рећи убедљивиј већини) казна била скраћена за четвртину. Мањину, на коју се предлог закона не односи, чине затвореници правоснажно осуђени за најтежа кривична дела. Превременом изласку са робије не могу да се надају осуђени на казну затвора од 40 година, затвореници који су иза решетака због злочина против човечности и других добара заштићених међународним правом, осуђеници због силовања, обљубе над немоћним лицем или дететом, насиља у породици и организованог криминала. Изузетак су осуђеници старији од 70 година који ће се, по Предлогу закона, наћи на слободи чак и ако су на издржавању казне због неког од поменутих кривичних дела.

До сада највећа побуна у затворима десила се у јесен 2000. године, када су затвореници тражили и добили амнестију после петооктобарских демократских промена. Истраживања показују да осуђеници увек имају таква очекивања када се најављују или већ догоде значајне политичке промене у држави. У затворима, у којима се често губи осећај за реалност, таква очекивања увек заживе међу осуђеницима.

У српским затворима, познато је, тешки су услови за боравак осуђеника, па они понекад више личе на тамнице него на установе за преваспитавање. Да је ситуација узаврела било је јасно још летос када су притвореници у београдском ЦЗ-у зашили себи уста тражећи да се дан притвора рачуна као два дана казне. Почетком октобра су избили, како их је Министарство правде описало у званичном саопштењу, "мирни протести" у казнено-поправним заводима у Нишу, Сремској Митровици и Пожаревцу а осуђеници су захтевали убрзавање усвајања закона о амнестији. Недавно је смењен директор Управе за извршење заводских санкција Министарства правде Драгољуб Лончаревић, на његово место постављен је др Борислав Марић, али кадровска промена у врху структуре која управља затворима није умирила осуђенике. Како ће затвореници реаговати када чују да је усвајање закона одложено, вероватно ће се знати већ данас.

-----------------------------------------------------------

Заборављене жртве криминала

Доцент др Горан Илић каже да, када се говори о амнестији, морају се уважавати и права жртава истих тих осуђеника, па се због тога законом прецизирају изузеци од смањења казне који се односе на најтежа кривична дела. Жртве осталих облика криминала, без обзира на емоције, морају да се помире са амнестирањем оних који су им нанели зло.

Руководилац Службе за жртве Виктимолошког друштва Србије Јасмина Николић не спори да осуђеници имају своја права предвиђена законом, у која спада и амнестија.

– Међутим, интересовање јавности далеко је веће када су у питању права осуђених извршилаца злочина, него права њихових жртава. Када дође до протеста у затворима то је догађај којем се придаје пажња, док се о жртвама говори само у екстремним случајевима који су узнемирили јавност – каже Јасмина Николић.

-----------------------------------------------------------

Бирачко тело иза решетака

Према незваничним проценама, у затворима у Србији има нешто више од осам хиљада осуђеника и притвореника. Да ли је толики број гласова довољан за политичку битку око овог специфичног бирачког тела?

– Немамо прецизне податке о колико бирача је реч, али у сваком случају реч је о цифри која не може да одлучи изборе у Србији. Управо зато никада нисмо слали посматраче на бирачка места у затворима. Јадни су они који очекују победу гласовима затвореника, прво зато што их нема довољно и друго јер се ипак ради о осуђеним лицима, каже Марко Благојевић из Цесида.

М. Галовић

-----------------------------------------------------------

Робијаши уређују новине

ЧАЧАК - Министар правде очекује да ће закон о амнестији добити подршку свих народних посланика који брину о Србији и искрено су гласали за Устав, као темељ нове државе.

- Влада је добро урадила свој део посла и једногласно предложила тај закон. То је нормалан, редован корак којим се у сваком озбиљном друштву обележава значајан догађај као што је усвајање Устава - изјавио је Зоран Стојковић, за време јучерашње посете Окружном суду у Чачку.

Министар се осврнуо и на другачија мишљења:

- Неки наши коалициони партнери јесу гласали за Устав, а сада поручују да неће доћи и подржати Предлог закона о амнестији. Морали бисте њих питати за разлоге. Нису сви били искрени на гласању, па сам, после усвајања Устава, чуо Пајтића како каже да ће дати конститутиван статус мањинама у Војводини. Знате ли шта то значи? Мањине такав статус могу имати само у једној држави.

Стојковић је саопштио да му је жао због тога што "у добром делу штампе уређивачку политику воде људи који тренутно издржавају казне", додајући да је забрињавајуће стање у новинарству ако постоје "телевизије и новине где више простора добијају осуђени за тешка кривична дела, него министри и научни радници". Министар је потврдио да затвореници мобилним телефонима одржавају везу са околином и најавио постављање уређаја за ометање, најпре у казнионици "Забела".

О предизборним приликама на политичкој сцени Србије, Зоран Стојковић је казао и ово:

- Нема напретка ни у једној држави без сагласности о битним стварима. али и даље се подстиче подела типа - или ми, или они, односно или радикали, или ДС. Та деоба Србије не може бити добра, па ДСС и Нова Србија желе да покажу како постоји и трећи, миран пут. Доказали смо, Устав је пример, да се и око важних ствари може постићи слога.