Дигитални допинг за Холивуд

Од нашег сталног дописника из Вашингтона
Другде су криза и незапосленост, али холивудска индустрија снова је, хвала на питању, никад боље. Противници који су у једном моменту запретили да је сахране – телевизија и Интернет – постали су њени савезници, па и спасиоци. Само код куће, филмски бизнис ће ове године имати промет од 40,8 милијарди долара, са прогнозом да ће 2015. приходи достићи своту од 50,3 милијарде. Кад се томе дода и оно што се убере глобално, износи су 88,8 милијарди за ову и 113,1 за 2015.

Ово објављује „Холивудски репортер” позивајући се на годишњи извештај друге по величини на свету (после „Дилојта”) консултантске и ревизорске куће „Прајсвотерхаус куперс” (ПВК) посвећен глобалној медијској и индустрији забаве. Извештај рашчлањује сваки од ових бизниса по структури прохода, при чему, кад је реч о филму, бројке указују на занимљиве трендове прилагођавања новој технологији и новим укусима публике.

ПВК тако процењује да ће у Америци (укључујући ту и Канаду) на биоскопским благајнама док краја ове године бити убрано 12,2 милијарде и више него двоструко (27,9 милијарди) од „кућних биоскопа”. Апетити за овом врстом забаве ће расти, али приходи још брже, пре свега због скупљих улазница за тродимензионалне (3Д) пројекције, али и такође скупље „блу-реј” плоче у односу на ДВД, као и прихода које доносе нови канали за изнајмљивање попут „Нетфликса” и „Ред бокса”.

По овом извештају „3Д” – технологија тродимензионалне пројекције, која је своје могућности најбоље показала у „Аватару”, доневши нови доживљај у биоскопској дворани, још има дејство привлачног новитета, судећи по томе што је само седам филмова ове врсте генерисало чак петину биоскопских прихода. Поред поменуте приче Дејвида Камеруна састављене у целини од „специјалних ефеката” о плавим ванземаљцима, у овој групи комерцијално веома успешних су још и трећа инкарнација „Приче о играчкама”, „Алиса у Земљи чуда”, вампирска бајка „Сумрак”, „Шрејк заувек”, „Презрени ја” и „Како тренирати свог змаја”.

Следи међутим и упозорење да само ознака „3Д” убудуће неће бити довољна, ако студији буду наставили да експлоатишу само технологију, а запоставе приче као такве – публика би могла да буде селективнија и опредељује се за класичне, али по садржају квалитетније филмове. То ипак не значи да је „3Д” само пролазна мода: његова главна функција је да доживљај у „мултиплексу” учини другачијим него код куће, мада се и то, са све већом понудом телевизора са тродимензионалном сликом, донекле мења.

О том, кућном видео-тржишту, ПВК каже да се усвајање новије технологије, „блу-реј” плоча које доносе квалитетнију слику и звук, приближава оној критичној граници на којој претходна, ДВД, постаје историја.

У успону је дигитална достава, такозвани стриминг, када се филм гледа „онлајн”, преко интернет везе. Главни играч ту је „Нетфликс” (чији је сервис доставе филмова поштом, у већ легендарним црвеним ковертама, у опадању у односу на онлајн сервис), али је у овај бизнис ушао у „Епл”, најавио се и „Амазон”, а припрема се „Гугл”. Ово је иначе најбрже растући сегмент који Холивуду пружа истински „дигитални допинг”.

Сви ови бројеви и трендови без сумње доносе олакшање, после неких непријатних искустава из прве деценије овог века: драстичног пада продаје филмова на ДВД плочама и експлозије пиратерије, пре свега оне преко Интернета. То је био повод да учестају прогнозе да ће филм снаћи судбина музичке индустрије, што се, срећом по Холивуд, није обистинило.

Научена је главна лекција: цене треба да буду пажљиво одмерене, како би пиратерија била мање привлачна. На овом тржишту то практично изгледа овако: за 10 долара (око 700 динара) месечно, „Нетфликс“ нуди доставу онолико ДВД или „блу-реј“ плоча колико то физички може да се обави преко поште и неограничен број пројекција „онлајн“. Није због свега овога изненађење то што „Нетфликс“ има 24 милиона претплатника и што је интересовања за „црвене коверте“ у опадању, у односу на дигитално „довлачење“ забаве, за шта су иначе овде опремљени сви нови модели телевизора и „блу-реј“ плејера, док има и посебних уређаја за ову сврху, као што је „епл ТВ“.

Онима мање вештим у сналажењу са технологијом и „геџетима“, а у то категорију спадају америчке домаћице, намењен је „Ред бокс“ („Црвена кутија“), сервис аутомата за изнајмљивање филмова по цени од долар дневно, који се налазе у великим самопослугама широм Америке, а где нови хитови, после свог биоскопског живота, стижу брже него код „Нетфликса“. Технологија и предузетништво и у овом случају показују да је увек могуће направити неку добитну комбинацију.

Што се глобалне експанзије тиче, најперспективније тржиште је Кина, где се, како је Руперту Мардоку, глобалним медијском могулу у чијем власништву је и „Фокс“ студио, у Шангају пре неки дан предочио кинески министар за радио, филм и телевизију, дневно отварају по четири нове филмске дворане. На кинеским биоскопским благајнама је прошле године остављено 1,5 милијарди долара, према само 150 милиона 2005. Отуда смеле прогнозе да би кинеско тржиште у догледно време – за око пет година – по промету могло да надмаши америчко.

Остаје да се реши проблем цензуре – холивудска продукција се тамо по правилу редовно чисти од призора отвореног секса, а и политичке теме нису добродошле. Министар који је био Мардоков саговорник обећао је међутим да ће се ствари и у том погледу „кретати више према капитализму“.
ПВК је снимио и глобалну потражњу за медијима и забавом, са закључком да ће такође постојано расти. Прогноза гласи да ће се овогодишњи промет од 1.400 милијарди долара у 2015. увећати за 500 милијарди. Довољно дакле за спокој холивудских могула, али не само њихов.

Подсетимо се: иако је је најутицајнији произвођач филмске забаве, Америка, кад је реч о броју филмова снимљених годишње, није и највећи. Овде се годишње сними између 500 и 600 нових прича, док се у Индији, која је у овом погледу светски шампион, за то време лиферује око 1.300 нових наслова.

Занимљиво је да је од Холивуда продуктивнији и „Ниливуд“: у Нигерији, који у овом погледу сервисира целу Африку, годишње се сними око 800 филмова.