Присвајање баштине

Хоће ли туристи који ће се једног дана запутити на Косово и Метохију насести на необичне податке који су ових дана осванули на сајту www.visitkosova.org? На интернет страници за коју је одговорно косовско Министарство трговине и индустрије и његово Одељење за туризам пише: "Илирско-дарданско стваралаштво и уметничке творевине, нарочито албанске, дају објашњења за непокретну и покретну културу, материјалне и духовне вредности Албанаца и других народа који су живели и сада живе на Косову".

Као посебни стилови у архитектури и уметности наводе се "византијско-косоварски" и "исламско-косоварски". Тврди се да је албанско хришћанско становништво од 4. до 11. века изградило много цркава, а да су на њиховим темељима касније, "нарочито у 14. веку за време доминације Немања" подигнуте монументалне грађевине... За Немањиће на сајту пише "Немања" и нема објашњења да је реч о српској династији.

Кад је средином јула ове године објављено да су Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка увршћени, уз Дечане, на листу светске културне баштине Унеска, била је то вест која је пружила велику наду, будући да су ови споменици уписани и на листу светске баштине споменика у опасности. Стална делегација Србије при Унеску уложила је много напора да споменици не буду уписани као "косовски" него као споменици на Косову, да не буду "византијски" него да иза сваког назива буде уписано име Србија, да Грачаница не буде уписана само као "црква" него као манастир.

Коментар свих историчара и историчара уметности  на тврдњу да је "албанско становништво од 4. до 11 века изградило много цркава", сажима се у констатацији "да није тужно, било би смешно". Албанско становништво, по тврдњама историчара Милоша Ковића, није насељавало територију Косова у 4. веку, као ни у 11, већ два и три века касније. Византијско-косоварски стил у архитектури или исламско-косоварски, као што се наводи на сајту овог косовског Министарства, једноставно не постоји. Постоји српско-византијски стил, и то није никаква националистичка конструкција, већ податак који је забележен у свим међународним уџбеницима историје и историје уметности. Карактеристичан је за 14. век. Пре тога, као стилови, познати су Рашка школа, а касније Моравска школа.

Јасно је да је у случају података са сајта косовског Министарства трговине и индустрије реч о националистичком миту, о манипулацији за коју је створено довољно простора, о пропагандној агресији која себи дозвољава и овакве  историјске неистине.

Шта остаје нама? Имамо међународне уџбенике у којима јасно пише и ко су Немањићи, и шта су Дечани, и шта је Рашка школа, имамо монографије о културном наслеђу преведене на стране језике, имамо листу Унеска... Али немамо довољну подршку међународне заједнице која питање Косова и Метохије разматра у сфери стратешке и политичке равни, а подаци о културном наслеђу су нешто што очигледно не подлеже посебном суду.