Prisvajanje baštine

Hoće li turisti koji će se jednog dana zaputiti na Kosovo i Metohiju nasesti na neobične podatke koji su ovih dana osvanuli na sajtu www.visitkosova.org? Na internet stranici za koju je odgovorno kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije i njegovo Odeljenje za turizam piše: "Ilirsko-dardansko stvaralaštvo i umetničke tvorevine, naročito albanske, daju objašnjenja za nepokretnu i pokretnu kulturu, materijalne i duhovne vrednosti Albanaca i drugih naroda koji su živeli i sada žive na Kosovu".

Kao posebni stilovi u arhitekturi i umetnosti navode se "vizantijsko-kosovarski" i "islamsko-kosovarski". Tvrdi se da je albansko hrišćansko stanovništvo od 4. do 11. veka izgradilo mnogo crkava, a da su na njihovim temeljima kasnije, "naročito u 14. veku za vreme dominacije Nemanja" podignute monumentalne građevine... Za Nemanjiće na sajtu piše "Nemanja" i nema objašnjenja da je reč o srpskoj dinastiji.

Kad je sredinom jula ove godine objavljeno da su Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška uvršćeni, uz Dečane, na listu svetske kulturne baštine Uneska, bila je to vest koja je pružila veliku nadu, budući da su ovi spomenici upisani i na listu svetske baštine spomenika u opasnosti. Stalna delegacija Srbije pri Unesku uložila je mnogo napora da spomenici ne budu upisani kao "kosovski" nego kao spomenici na Kosovu, da ne budu "vizantijski" nego da iza svakog naziva bude upisano ime Srbija, da Gračanica ne bude upisana samo kao "crkva" nego kao manastir.

Komentar svih istoričara i istoričara umetnosti  na tvrdnju da je "albansko stanovništvo od 4. do 11 veka izgradilo mnogo crkava", sažima se u konstataciji "da nije tužno, bilo bi smešno". Albansko stanovništvo, po tvrdnjama istoričara Miloša Kovića, nije naseljavalo teritoriju Kosova u 4. veku, kao ni u 11, već dva i tri veka kasnije. Vizantijsko-kosovarski stil u arhitekturi ili islamsko-kosovarski, kao što se navodi na sajtu ovog kosovskog Ministarstva, jednostavno ne postoji. Postoji srpsko-vizantijski stil, i to nije nikakva nacionalistička konstrukcija, već podatak koji je zabeležen u svim međunarodnim udžbenicima istorije i istorije umetnosti. Karakterističan je za 14. vek. Pre toga, kao stilovi, poznati su Raška škola, a kasnije Moravska škola.

Jasno je da je u slučaju podataka sa sajta kosovskog Ministarstva trgovine i industrije reč o nacionalističkom mitu, o manipulaciji za koju je stvoreno dovoljno prostora, o propagandnoj agresiji koja sebi dozvoljava i ovakve  istorijske neistine.

Šta ostaje nama? Imamo međunarodne udžbenike u kojima jasno piše i ko su Nemanjići, i šta su Dečani, i šta je Raška škola, imamo monografije o kulturnom nasleđu prevedene na strane jezike, imamo listu Uneska... Ali nemamo dovoljnu podršku međunarodne zajednice koja pitanje Kosova i Metohije razmatra u sferi strateške i političke ravni, a podaci o kulturnom nasleđu su nešto što očigledno ne podleže posebnom sudu.