Поделио земљацима три милиона евра

Краљево – Драгошу Пајевићу из Јошаничке Бање и Слободану Гвозденовићу из Брвеника живот ће, уз нова колица на електрични погон, бити лакши. Нису скривали срећу на дан када им је ове дарове уручио Радоје Главчић. И, рекао је тада Радоје, као и много пута раније у сличним приликама, „осећања су ми помешана због туге што сте у најбољој снази доживели несрећну судбину, а поносан сам што вам у име мог стрица предајем ове поклоне који ће вам бити од велике користи“.

Ова помоћ само је једна од бројних које су у Србију стигле са оне стране океана, из канадског града Нијагара Фалс, од добротвора Миломира Главчића, о коме смо много пута писали. А, те новинске приче у дневним, недељним, локалним листовима... па телевизијске репортаже, уз његово изражено доброчинство, створиле су од овог човека праву хуманитарну институцију. Последњих месеци Главчић је затрпан писмима са тужним судбинама људи, породица... и молбама за помоћ из свих балканских крајева. А телефон му звони непрестано.

Миломир Главчић се у дечачким годинама отиснуо у свет, тамо тешко радио и створио више него што му je потребно. Помагао је и раније, чак и кад није био богат. Без обзира на то што свој родни крај, село Попе покрај Јошаничке Бање, није видео шест деценија, јер толико у Србију није долазио, по неколико пута годишње даривао је 63 домаћинства својих рођака. Својим новцем градио је у родном крају цркве, путеве и друге објекте за своје земљаке испод Копаоника. Баш ових дана о његовом трошку ће почети и реконструкција пута од Ибарске магистрале до села Ковача, дужине око три километра... Уложио је Миломир у свој родни крај око три милиона евра, и увек понављао „не помажем ради јавности и популарности, а радостан сам кад се неко тамо мом поклону обрадује. Од тога живим данима и ноћима са осмехом на лицу... Шта ћу, такав сам човек“.

После бројних написа у новинама, на његову адресу, у далеки градић покрај Нијагаре, почела су да стижу писма од појединаца из разних градова Србије, Републике Српске, Црне, Горе, Македоније…

– Добијам већ месецима најмање четири, пет писама дневно, а на телефон се не јављам ако на дисплеју не препознам број. У противном, разговарао бих по цео дан. У писмима пошиљаоци обично почињу са „Драги мој једини спасиоче...”. Пишу о својим судбинама, о тешким болестима и скупим лековима, о недовршеним кућама, о кућама оштећеним у земљотресу, о немању дрва, а иде зима, о губитку посла и гладовању, о започетом бизнису и потребом за машинама, о дуговима... Писао ми је један из Црне Горе, вели дао паре да му један купи мини-аутобус и преварио га... Ни аутобуса ни пара, и тражи помоћ од 20.000 евра. Писао ми је један брачни пар, траже помоћ да би платили вештачку оплодњу, други из Републике Српске су пропали у бизнису са продавницом... Прете им због дугова. И тако редом, ја читам и саучествујем емотивно са њима, а најчешће и исписаним чековима у износу од једне до пет хиљада канадских долара. Онима који су далеко од мог „амбасадора“ Радоја ја, на основу уверљивости у писму, одговорим, а код других шаљем њега ради провере – каже нам у телефонском разговору Миломир Главчић.

Необични „амбасадор“ Радоје Главчић нам каже да је често у мисији провере стања потражиоца помоћи.

– Када проверим тачност онога што је у писму написано, ја шаљем неку врсту извештаја Миломиру а он онда доноси одлуку и даје ми налог за исплату новца. Понекад ме замоли и да проверим и да ли је новац наменски утрошен. Ето, недавно сам био код једног да видим да ли је купио машину за своју радионицу за коју је добио новац – објашњава Радоје своју улогу у овој необичној хуманитарној организацији.

Питали смо Миломира Главчића колико има превара и лажи у писмима:

– Не знам, али мислим да их је мало. Ја не помажем одлазак на летовања, зимовања, погрешне инвестиције... Додуше, понекад се и разочарам, изгубим вољу, рецимо, када ономе кога помогнем не остане пара ни за поштанску марку па не пошаље ни писмо захвалности, него се ућути, а таквих је највише међу мојима, ближњима... – истакао је током телефонског разговора за „Политику“ хуманиста Миломир Главчић из Канаде.

Мирољуб Дугалић