Преминула композитор Ксенија Зечевић

На музичкој сцени нема више Ксеније Зечевић, истакнутог композитора и пијанисте. Остало нам је њено дело израсло на разним, широким уметничким пољима, посебно позоришним и филмским. Већ на почецима каријере доживела је да њене композиције буду награђиване на музичким, филмским и позоришним фестивалима, а такође и као пијаниста није остајала без признања.
Ксенија Зечевић рођена је у Задру 1956. године. Своју прву композицију написала је "између треће и пете године". Није баш тачно могла да се сети али се сећала да је била инспирисана песмом Владимира Назора. Имала је само десет година када је први пут изведена једна њена композиција. Било је то у Пули. Њен животни пут одвешће је у Београд, где је дипломирала и магистрирала на Факултету музичке уметности, а потом је три године провела на специјализацијама у Паризу и Антверпену. Својим разноликим музичким и другим уметничким интересовањима брзо је скренула пажњу на своје дело и необичну ауторску појаву. И публика и медији били су "на њеној страни". Уосталом, често је била на страницама штампе у текстовима са својим потписом. А писану реч о музици такође је доживљавала као уметничко дело.

Године 1984. постала је уметнички директор Позоришта на Теразијама. Као што рекосмо, њена музика освајала је и свет театра. Ево наслова неких представа за које је написала музику: "Свети Георгије убија аждаху", "Сирано де Бержерак", "Народни непријатељ", "Велика драма", "Кир Јања"... И филмски праг често је прелазила, и своју музику оставила нам је у: "Данима од снова", "Атоским вртовима", "Тимочкој буни", "Некој чудној земљи", "Птицама које не полете"...

Памте се и њена дела "Молитва жудње", Кантата за стрељане у Крагујевцу, Кантата за жртве Бањичког логора, затим ауторски пројекти "Књига тајни", "Реквијем за крај 20. века", "Повратак јужним планинама"... У тим "Планинама" својих предака представила се и "музиком" својих стихова.