Музички рецепт за патлиџане

Одлични наступи великог броја уметника из различитих делова света и велики број гледалаца који су пуни позитивне енергије напустили простор испред београдске синагоге обележили су Етнофјужн фестивал. Ова манифестација промовисaла је музику мањина с подручја Балкана и јужног Медитерана.

Београдској публици представили су се састави из Македоније, Грчке, Мађарске, Индије, Израела и Србије. Чини се да је највећа посета била 18. јуна, када је наступила група „Shira u’tfila” (Песма и молитва). За концерт се тражила карта више, а простор испред бине био је препун људи жељних добре музике.

Грађани су уживали у хит нумери „Мика моха”, што значи „Која је попут тебе”. Реч је о религиозној песми која је специфична по томе што је настала у Београду и пева се на четири језика. Један стих је на хебрејском, други на ладину, трећи на турском, а четврти на српском.

Стефан Сабљић, певач, каже да је групу „Shira u’tfila” основао 2.000 године и да је од тада велики број музичара прошао кроз њу. Он напомиње да певају сефардске песме са Балкана и северне Африке. Понекад је био обичај да се рецепти чувају у песмама, као што је то случај у „Седам начина за припрему плавог патлиџана”.

– Већина песама потиче са наших простора и певали су их сефарди који су живели у Босни и Херцеговини и у великим јеврејским заједницама као што су Солун, Истанбул, Београд, Софија и Лариса. Они су ову музику донели из Шпаније – рекао је Сабљић, пре почетка концерта.

Он каже да се као млад заинтересовао за литургијску традицију сефарда из југоисточне Европе, када је чуо песме у синагоги. То је специфична верска традиција, јединствена у свету, јер су се на овој територији укрштале границе Отоманске империје и Аустроугарске монархије.

– Јевреји су у то време били подељени. Сефарди су сматрали да је њихов културни центар Истанбул, док су ашкенази више „гледали” ка Бечу као свом духовном центру. Те две традиције су се после Другог светског рата сјединиле у интерпретацији која има бројне специфичности. Када сам био у Израелу учио сам и друге традиције сефарда и схватио сам да је литургијска музика у великој мери испреплетена са секуларном музиком. Велики број секуларних песама је адаптиран на литургијске и обрнуто. Та два света, иако различита, никада нису била стриктно одвојена у сефардској традицији – нагласио је Сабљић.

Он додаје да се сефардска музика дели на две основне гране – они који су се доселили у земље Балкана, и друге који су прогнани из Шпаније 1492. године и своје уточиште нашли у северној Африци. Данас је уобичајено да се сефардима називају и они који су некада живели у земљама арапског света.

– Ти људи не говоре ладино језиком, матерњим језиком шпанских Јевреја, већ арапским – хакитија језиком. Музика се разликује у томе што је попримила обележја са Медитерана. Док је ова на Балкану увршћавала у свој репертоaр песме са овог поднебља и у томе је велика разлика – казао је Сабљић.

Групу „Shira u’tfila” чине: Стефан Саблић – вокал, Филип Крумес – виолина; Аријел Квасис – канун, Срђан Ђорђевић – контрабас, Акаш Бат – дарабука и Дејан Зарић –дромбуља и бендир.