Хеј, хај, бригаде...

Врњачка Бања – „Један другарски поздрав за министра! Здраво, здраво, здраво”, одјекнуло је јуче, као пре три деценије, на Црквеном брду изнад Врњачке Бање, из грла стотинак бригадира. Кренула је и песма „Хеј, хај, бригаде...”, а на лицима старијих мештана, који су се окупили да поздраве ове момке и девојке могла се запазити и понека суза уз причу и подсећање на Ђердап, Сарајево, пругу Београд–Бар, Пештер... И министар Расим Љајић, који је отворио ОРА ,,Врњачка Бања 2011”, није скривао да памти акцијашке жуљеве, које је као седамнаестогодишњак задобио, док није научио како се држи крамп и лопата.

– И, не обнављамо ми овде ни Југославију, ни ону идеологију, ни братство и јединство, ово је права афирмација добровољног омладинског рада – нагласио је Љајић.

Пре тога, уз звуке државне химне, испред постројених бригада, подигнута је државна и застава акције. Тако ће бити и сваког јутра, у шест сати током 21 дана, колико ће бригадири радити на чишћењу корита Липовачке реке. Ти момци и девојке, од 16 до 25 година, дошли су из Липара и Паноније и сврстани су у бригаду „Панонски бисери”, а Новосађани, Куљани, Бајшани, Иђошани, Тополичани, Љовћенчани... су у бригади ,,Војводина”. Све њих предводи Јожеф Параг Лепи, стари акцијаш, учесник 28 савезних радних акција. Он сматра да је ,,ово права ствар, добар потез врњачке власти да се млади друже, раде и одвоје од улице, дроге и осталих зала”. Учи новопечене бригадире, бригадирским поздравима и песмама. Нема више, ,,друже Тито, само зови...” већ „ој Бањо, само зови летећемо као соколови'', а на громогласно питање ,,За кога?” уместо „за Тита и партију”, одговара се, „за Бању, за земљу, за Србију. Сви „сви, сви”. И, тако има и шаљивих и љубавних поклича и биће их, каже, још током наредне три недеље. Командири поменутих бригада Горан Иван из Липара и Кристина Поповић из Новог Сада, не скривају амбиције да им бригаде буду најбоље, да покупе највише ударничких значки и да се сви добро у Врњачкој Бањи подруже и забаве.

Бригадири из мешовите бригаде чекају да им се, у поподневним часовима, придруже Словенци и Македонци па ће, кажу, онда демократски одабрати име своје „ударне дружине”. Ту су већ пристигли млади из БиХ, чији је вођа пута био Драго Јанић из Новог Травника, сада пензионер, иначе учесник ОРА „Врњачка Бања 1982”. Свега се подсетио Јово и жали што сада нема бригаде ветерана... Адмир Кунић из истог места каже нам, уз шалу, „видећемо како ће бити, у плану је и ударничка и девојка”. Ту је и Денис Шехић, који је већ осмислио нову песму и доноси је на ,,рецензију” команданту Лепом.

А командант овогодишње акције је стари акцијаш, Врњчанин Милан Бабић, док је „покровитељ” свега Војислав Вујић, заменик председника општине, који се за до године нада „већем броју бригада у Врњачкој Бањи и акција у више места Србије, али и у другим републикама бивше Југославије”. Ове акцијаше је поздравио и командант ОРА Врњачка Бања од пре три деценије Родољуб Џамић, уз напомену да су они тада саградили водовод у Станишинцима, који ето функционише и данас, али и он напомиње да није важан само економски ефекат... Да ће бригадирима бити добар домаћин обећао је Зоран Сеизовић, председник општине, такође бивши акцијаш, а на бину се једва успео осамдесетједногодишњи Мирослав Петровић Пуцо, који је подсетио да је његова генерација градила аутопутеве, мостове, читава насеља и фабрике...И, опет се зачуо громогласни акцијашки поздрав.

Акцијаши су данас већ дуж корита Липовачке реке, из које треба уклонити 2,5 хиљаде кубика наноса... Биће умора и жуљева, а већ је први петак проглашен за први декадни ударни дан...