Од уредбе мрвице

Народни хлеб по цени од 13 динара купци више не могу да пронађу на полицама већине београдских радњи. Како "Политика" сазнаје, полубелог хлеба на тржишту одавно нема, а велики производни системи ову врсту векни, која је једини артикал чију цену контролише држава, производе још само за градскe установe – затворе, болнице, вртиће, мензе...  

Питање је, међутим, колико ће и један од највећих снабдевача ових установа – Београдска пекарска индустрија  правити ову врсту хлеба по истој цени. Момир Лазић, генерални директор "Класа", БПИ, који је однедавно као и "Клас" у власништву Зорана Дракулића, каже да социјалне установе сигурно неће оставити гладним, али да ова фирма више нема интереса да производи народни хлеб по важећим ценама. Он, такође, истиче да је уредба увек спровођена селективно.

– Пословни губитак Београдске пекарске индустрије у првих девет месеци ове године је око 100 милиона динара. Делимично је тако и због тога што је овај систем био један од ретких који је поштовао поменуту уредбу. "Клас" је још и могао да поднесе таква оптерећења, покривао се из продаје осталог асортимана. Ако је  БПИ некада радио на своју штету, више не мора – каже Лазић. Према његовим речима, установе неће у овом моменту остати без хлеба. Међутим, БПИ намерава да озбиљно разговара са државом, јер планира да на наредним тендерима за снабдевање наступи са новом понудом цена хлеба, јер је производња по важећим, како каже, чист губитак.

Подсећамо, према уредби која је ступила на снагу у августу 2001. године, произвођачи су обавезани да производе 20 одсто хлеба типа 850 који је у радњама продаван по цени од 13 динара. Како је време пролазило, векне полубелог хлеба  полако су престајале да стижу до потрошача иако су многи произвођачи и трговци народни хлеб формално имали у ценовницима. Чињеница је да се у дућанима за те паре тренутно може купити још само кифла. Међутим, у Министарству трговине истичу да на тржишту Београда већ дуго не постоји тражња за "народним" хлебом, што би могло да значи да Београђани не желе да купују хлеб од 13 динара.

– Чињеница је да у Београду не постоји довољна тражња за овим хлебом, али у другим градовима Србије није тако. Социјална ситуација је другачија и локални произвођачи "народни" хлеб и даље производе у већим количинама – каже за "Политику" Срђан Срећковић, помоћник министра трговине. Како истиче, држава ће разговарати са представницима највећих произвођача и неће дозволити кршење уредбе, посебно у случају снабдевања установа.

– Нећемо дозволити да стане производња овог хлеба, јер сматрамо да произвођачи имају интереса да производе и по овој цени – каже Срећковић.

-----------------------------------------------------------

Ланац малих пекара

Произвођач хлеба "Клас" планира да у наредном периоду прошири ланац својих пекара и малопродаје у Београду, као и да се више окрене тржишту Војводине.

Два система, Београдска пекарска индустрија и "Клас", оба у власништву Зорана Дракулића, и даље ће радити као одвојене фирме, али са истом пословном политиком. Реално је да ће тек за годину и по до две компаније бити обједињене у једну савремену пекару са јединственом лабораторијом и условима производње.

Много се спекулисало и о монополу Дракулићевих фирми на тржишту хлеба у Београду.

– То није тачно. Ове две фирме тренутно покривају око 25 процената тржишта. Највеће количине хлеба у престоницу стижу из других градова: Панчева, Ваљева, Смедерева, Новог Сада – тврди Момир Лазић, генерални директор "Класа". Он је оценио да се у Београду продаје хлеб осредњег квалитета, јер мали произвођачи мало улажу у производњу, а тржиште још није довољно уређено.