Струја са притиском

Од петка до понедељка увече живот је у Алексинцу и околини био паралисан. Олуја је срушила десет стубова далековода и три ноћи и три дана становници су провели без струје. Нису могли да припремају храну, страдали су и њихови замрзивачи и покварило много намирница.

Алексинчани нису могли да подигну новац и пензије јер банке нису радиле без струје. За гориво, бензин и дизел морали су у Сокобању или Ниш јер су и бензинске пумпе биле „у мраку”.

Многи нису ни знали шта се догађа, јер нису могли да прате телевизију и слушају радио. И телефонирање им је било ускраћено јер су мобилни оператери отежано радили без струје.

Испоставило се прексиноћ око 21 час да је ипак са Алексинчанима било поигравања. Намерног, због јавашлука или нечег сличног, није важно, тек било га је. Јер, чињеница је да је мало ко, осим радника локалне електродистрибуције, покушавао да отклони квар у дане викенда. Званичници предузећа на републичком нивоу рекли су само да је квар велики и да ће далековод бити поправљен за неколико дана. За то време грађани су остављени да вриште од муке.

У понедељак, када се видело да је враг однео шалу и да се живот претвара у агонију, у Алексинцу је заседао Републички штаб за ванредне ситуације којем су присуствовали командант и заменик премијера Ивица Дачић, начелник Предраг Марић, саветник премијера за енергетику Петар Шкундрић и представници јавних предузећа „Електромрежа Србије” и „Електропривреда Србије”.

Не зна се шта је било на састанку иза затворених врата и да ли је неко изнервиран због катастрофалне ситуације треснуо руком о сто. Изгледа да јесте, јер је у понедељак око 15 часова, одједном све решено. Саопштено је новинарима да је постигнут договор да ће квар бити отклоњен и да ће Алексинчани добити струју у уторак до поднева. Одједном се испоставило да се за мање од 24 часа све може поправити.

А онда, само осам часова касније, чудо и шок. У исти понедељак увече у Алексинцу и околним селима поново су засветлеле сијалице, прорадили кућни апарати, ТВ и радио пријемници...

Пристигла струја наметнула је питања попут оних под којим су то притиском предузећа задужена за струју брзо поправила далековод, зашто су Алексинчани остављени на цедилу и нико није реаговао још у суботу или недељу и, наравно, на који начин су велики кварови отклоњени за само једно поподне, а само неколико сати пре тога говорило се да је то немогуће?

Да ли одговор лежи у јавно изреченој претњи Ивице Дачића да ће, ако Алексинчани не добију струју до уторка у подне, неко бити смењен, или у опасци председника алексиначке општине Ивана Димића да би се сигурно другачије, а то значи одмах, реаговало да се нешто слично догодило Београду, Нишу или Новом Саду?