Благо на крају пута

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Желела сам да гласам да није крив, али докази су били толико очигледни да заиста нисам могла”, изјавила је једна од чланица пороте на конференцији за штампу, у понедељак по подне у Чикагу, пошто је пре тога саопштена одлука да је Род Благојевић крив за 17 од 20 тачака оптужнице за политичку корупцију, изнуду и друга слична кривична дела која је починио док је био гувернер државе Илиноис.

Како су известили амерички медији, „Благо” је, како гласи његов често коришћени надимак, саопштавање одлуке 12-члане пороте (при чему су 11 поротника биле жене) пратио са неверицом. Његова супруга Пет, која је била поред њега, заплакала је и пре него што је одлука прочитана до краја. А после свега, није било ни уобичајене конференције за штампу, којима је завршавано свако рочиште и у првом и у обновљеном процесу.

„Ако сам нешто научио, то је да треба мање да говорим”, рекао је само Благојевић пре него што је ушао у џип који га је одвезао кући, где ће, до 25. августа, чекати на изрицање пресуде.

Био је то неславан крај једне политичке каријере која је у једном моменту личила на оно што се описује као „амерички сан”: да свако иоле способан, ако је довољно вредан и упоран, може да постигне све што пожели. Син сиромашног Радислава Благојевића, имигранта из околине Крагујевца и Миле (девојачко презиме Говедарица) из Гацка у Босни, у раној младости је разносио пице, прао судове и радио у кланици да би породица могла да плаћа рачуне. Онда је успео да заврши факултет (права), а добром женидбом, захваљујући утицајном тасту, отворена су му врата политичке каријере.

Као члан Демократске партије, прво добија изборе за члана скупштине Илиноиса, а 1998. и 2000. побеђује републиканске противнике на изборима за Представнички дом Конгреса. Кад је 2003. успео да постане и гувернер Илиноиса, па да 2006. освоји и други мандат, није одолео искушењу да изјави како би једног дана могао да се усели и у Белу кућу.

Ти снови су пресечени 9. децембра 2009, када су у рану зору инспектори Еф-Би-Аја покуцали на његова врата и саопштили му да га хапсе због корупције. Месец дана касније, скупштина Илиноиса га са 114:1 гласова разрешава гувернерског положаја.

На првом суђењу порота није могла да постигне консензус о 23 од укупно 24 тачке оптужнице. Благојевић то проглашава доказом своје невиности, а чак и медији почињу да се колебају није ли оно за шта је оптужен можда само уобичајено политичко погађање, додуше у нешто екстремнијем виду.

Главни разлог због којег је Благојевић оптужен и ухапшен била је „разложна сумња” да је покушао да наплати своје гувернерско овлашћење да именује наследника Барака Обаме у Сенату, које је остало упражњено после његове победе на председничким изборима.

На основу око 500 сати телефонских разговора Благојевића са сарадницима, које је тајно снимио Еф-Би-Ај, види се да је он имао у виду различите опције: од неког места у Обаминој влади за себе, до обилатих прилога за његов политички фонд. Једна од најцитиранијих реченица из ове богате фоно-архиве јесте она у којој каже: „Добио сам ову ствар, она је ј… златна и нећу да је дам за ј… ништа.”

Дуг и сочан језик је карактеристика свих Благојевићевих разговора, што само по себи није кривично дело. Иако је суђење било локално, добило је међутим националне димензије, пре свега због Благојевићевих веза са другим познатим личностима из Чикага, на првом месту Барака Обаме (који га је подржао у кампањи за гувернера), и Рама Емануела, шефа Обаминог председничког кабинета у прве две године мандата (који је у међувремену постао градоначелник Чикага). Одбрана је хтела да и Обаму позове за сведока, али у судници се појавио само Емануел који није имао да каже ништа сензационално.

На првом процесу оптужница је изгледа била исувише компликована да би порота могла да се усагласи о кривици или невиности оптуженог. У поновљеном суђењу, она је поједностављена и концентрисала се углавном на главни елеменат: корупцију у обављању службене дужности. Па ипак, поротницима је требало пуних девет дана већања да се изјасне.

Кривица по једној тачки оптужнице доказана на првом суђењу, Благојевића може да кошта пет година затвора. Осталих 17 тачака могу да му донесу чак до 300 година (казне за појединачна дела овде се сабирају), али се прогнозира да ће бити осуђен на око 20 година. Олакшавајућа околност је да се, упркос очигледној намери, оптужени није окористио. Одбрана ће зато настојати да изнуди још један процес, за шта су изгледи сасвим мали. „Благо” је, како ствари стоје, ипак на крају пута, затворивши круг од трња до звезда, опет у трњу.

--------------------------------------------------------

Корупција као традиција

Вашингтон – Род Благојевић је четврти гувернер Илиноиса који одлази у затвор због корупције. Његов претходник Џорџ Рајан (1999–2003) тренутно издржава казну од 6,5 година у једној федералној установи, Дон Вокер (1973–1977) за банкарску проневеру осуђен је на годину и по, Ото Кренер (1961–1968) због мита на три године, а Вилијем Стретон (1953–1961) био је оптужен за пореску утају, али је касније ослобођен.