Македонци кажу – панк није мртав!

Карлове Вари – Све, све, али какве везе имају панк-култура, панк-музика и панк-живот са смерним, тихим и можда превише повученим редитељем и сценаристом Владимиром Блажевским?

На први поглед – никакве, све док не видите његов нови филм македонско-српске производње „Панк није мртав” с којим је, после необјашњиво дугих година стваралачке паузе („Булевар револуције” је снимио још 1992), Блажевски филмски „васкрснуо” на најбољи могући начин. Изненађујуће, младалачки енергично и полетно! Редитељски зналачки, стилски доследно, од почетка до краја. Заправо, режија Владимира Блажевског је и најјачи адут филма „Панк није мртав”, који је управо представљен у такмичарском програму „Источно од Запада” на 46. Карлове Вари фестивалу.

Сама прича овог филма снимљеног у Македонији, а скромно подржаног и средствима Министарства културе Србије, помало је невероватна за све оне који нису познаваоци панк-културе, нити им је блиско шта значи живети панк. Главни јунаци су „матори и оцвали” македонски панкери (Македонци ће се радо похвалити да су, одмах после Словенаца, први имали панк-бендове у бившој Југославији), четрдесетогодишњаци заглављени у времену и простору, без икакве сувисле животне перспективе, у земљи у којој више цветају тикве него руже. Идеја једне невладине организације да поново, после 17 година, окупи њихов некад популарни бенд и организује им концерт у Дебру, са већински албанским становништвом, постаје покретачки мотив за „road movie” потрагу зачлановима бенда расутим по бившим југословенским републикама.

Наравно, на крају сва ова невладина работа пропада, Албанци прекидају концерт и изазивају тучу, а и македонски екстремни националисти дочекаће музичаре песницама. Панкери јесу „попили” тешке батине, али су током те једне кратке вечери доказали да панк и панкерски анархизам није мртав, и да су и они сами и даље живи – полетни и спремни на све једино када су са својом музиком и на сцени. Блажевски је суптилно одаслао све поруке које је овакав филм требало да пошаље. Интернационална и чешка публика их је добро разумела и филм наградила бурним аплаузом.

Из македонско-српског филма „Панк није мртав” Владимира Блажевског

У такмичарском програму „Источно од Запада” је и „Белведере”, нови филм босанскохерцеговачког редитеља Ахмета Имамовића (1971), тешка, али и повремено магична, драма о преживелима сребреничког масакра. Заправо, овај црно-бели филм (осим делова приче који се паралелно догађају у ријалити програму „Велики братко”), у којем Имамовић комбинује реализам са елементима стилизације, посвећен је сребреничким женама – мајкама и ћеркама и сестрама страдалих, које у избегличком кампу Белведере, годинама чекају да сазнају где су кости њихових најмилијих. Веома емотивна Имамовићева драма, превише често проклизава у патетику и то кочи гледаоца да овој филмској причи, која се завршава осветом, до краја верује...

Хрватска редитељка Жељка Сукова (Ријека), иначе прашки ђак, успешно се у овом програму представила својим дебитантским филмом „Маријине”, документаристичком музичком комедијом, готово личним и приватним филмом, у којем даје омаж својој баки, организује парти са својим пријатељима, комшијама и непознатим музичким бендом (у филму глуме чланови чешког бенда „Миди Лиди”). Симпатично, допадљиво и филмски довитљиво...

Иако је у недељу вече у Карловим Варима пљуштала киша, а температура се спустила на свега осам степени, хуманитарни концерт Горана Бреговића и његовог „Оркестра за свадбе и сахране”, био је изврсно посећен и веома успешан. Фестивалски челник, славни чешки глумац и професор Јиржи Бартошка, уручио је Бреговићу председнички „Кристални глобус” за његове музичке доприносе филмовима Емира Кустурице и других европских аутора.

У програму „Нови хоризонти” данас ће бити приказан и холандски филм „Он” Саше Матијевића, младог новосадског аутора који живи и ради у Холандији...